Никада се није нашао у политички незавиднијој позицији. Остао је усамљени краљ на шаховској табли, коме је све ближи и ближи мат. Испред њега су два слободна поља, која неминовно воде у политички амбис.
Будући да му је већ одавно атрофирао осјећај за реалност, враћањем закона скупштини, хтио је још једанпут да демонстрира силу. Међутим, са ефектом бумеранга. Јер ће се закон вратити, не остављајући му простора за маневар.
Римљани су знали да кажу: Abusus abusum invocat – Гријех за гријехом се ваља, или једна грешка вуче другу.
Наиме, потписати закон или другим ријечима, разочарати своје подаништво, је потез који пораз на предстојећим изборима у Никшићу чини извјеснијим.
С друге стране, оглушење о императивну уставну норму која гласи:
„Предсједник Црне Горе дужан је да поновно изгласани закон прогласи“, имаће за последицу повреду Устава Црне Горе, што рађа основ за његово разрешење. Наравно, под условом да Уставни суд констатује повреду коју би уочио и бруцош правног факултета. Тиме би Закон о слободама вјероисповјести, поред тога што је био омча око врата бившој влади, затегао врат и предсједнику државе.
Ипак, заједничко саопштење предсједника скупштине, владе и државе, наговјештава сарадњу двије супростављене стране. Предсједник државе ће се пред тестом кохабитације наћи врло брзо, крајем јануара ове године. У њега су упрте очи и једних и других. Остати досљедан и измакнути себи столицу, или попустити и први пут показати знаке своје слабости. Како год, неће му бити свеједно.
У рату између гордости и властољубља неће бити побједника. Биће само губитника. Оног који је те двије опаке особине хранио годинама.
Коста Ненезић/ИН4С