Иако се израз Нови свјетски поредак појавио раније, кодификовао га је Џорџ Буш Старији, тадашњи амерички предсједник, у говору од 12. маја 1989. г, када је стављена тачка на Хладни рат. Запад је прогласио побједу над Совјетским савезом.
Паралелно с тим чувеним геополитичким urbi et orbi говором, јавља се конспирологија – наука о теоријама завјере, премда је и она старија од маја 1989.
По једној од могућих дефиниција, присталице Теорије могу спознајом допријети само до неких нивоа, попут магнетно привлачних причалица у лику Дејвида Ајка, Дејана Лучића или Милана Видојевића, који љетњи дан до подне могу о убиству Кенедија, слетању на Мјесец, скоро па бесмртној енглеској краљици Елизабети, Рокфелерима и Ротшилдима, масонима & илуминатима, Комитету 300, Клубу Билдерберг, Хитлеру који се није убио него је утекао, Јеврејима, ФЕМА камповима, world wide гејевима, хемијским траговима на небу, РНК вакцинама… али не могу да докажу све те теорије.
Зашто не могу иако стално пред камерама машу печатираним документима? Зашто не могу ако се стално позивају на утемељена свједочанства?
Овдје се тачан одговор рачва као што и двије ријеке каткада настају од истог потока.
Ако су удружене у накани америчке ТВ куће могле да концем 2020. године цензуришу Доналда Трампа у тренутку када је, urbi et orbi, у директном преносу из Бијеле куће као још увијек актуелни амерички предсједник доказивао гдје је више него очигледно покраден на изборима – дану, каква је шанса онда Дејвида Ајка да га чује свијет? Или ову нашу двојицу, да чују макар они који разумију српски?
Одговор на питање зашто се теорије завјере не могу доказати се рачва, нисам ли казао, па тако други крак доводи до знака питања на крају питања зашто сва огледна у овом тексту тројица, Ајк, Лучић и Видојевић, не трубе као трубе из Апокалипсе да иза свега што не ваља на свијету стоји сам ђаво, па тек онда Рокфелери, Ротшилди, и енглеска краљица as well.
Да будем искрен, казују они то посредно, свјесни да би изгубили популарност и приходе када би Бога ставили испред свих сензационалистичких, скандалозних и шокантних својих конспиролошких открића. Не треба им на томе замјерити. Знамо да смо до те мјере уроњени у мутирана времена да и змија не палаца више језиком с двије рачве, него сада с три.
Заиста, шта би се догодило када би наш истинољубив народ, који је и прије Бушовог геополитичког говора пожелио да сазна истину о Голом отоку, или истину о поријеклу Малог од Кумровца… сазнао све, ама баш све истине, од 1918. г, наовамо? Па и то како је остао без излаза на море…?
Што би се догодило када би наш истинољубив народ, поражен и задужен, отрован осиромашеним уранијумом, спонтано изашао на улице и затражио одговоре на питања да ли ће нас дугорочно потровати РНК вакцинама, зашто држава допушта прелете туђих авиона којима нас запрашују као скакавце, хоће ли неко да одговара што је држава легално покрадена те је постала имовина повлашћених појединаца?
Народ одувијек воли да зна. Народ осјећа да има право да зна. Народ вјерује да би све било друкчије и боље када би се сазнала истина – с обзиром на њену природу да анулира све претходне лажи или заблуде.
Али је овакав начин размишљања застарио.
Пазимо…
Можда се све промијенило у тренутку када је народ по први пут пристао на нову нромалност: да усред бијела дана вози кола с упаљеним свјетлима.
Експеримент је успио, баш као и онај кад су нас убјеђивали да је преопасно бити напољу 11. августа 1999. током помрачења Сунца, када су Бокељи по први пут видјели аветињски пусте плаже у шпицу сезоне, у дану када су приземљени авиони компаније Југословенски аеротранспорт, а у Београду када су спуштене биле све ролетне и пусте улице изгледале као са чувене Де Кирикове слике Мистерија и меланхолија улице. Радио Слободна Европа емитовао је програм на српском од поноћи, и ја сам те ноћи укачио програм за Босну и Херцеговину, нешто прије 00.00, и чуо да је експеримент успио, но се та информација из исте редакције није појавила који минут касније, у програму за СР Југославију (читај: Србију и Црну Гору). Истог дана, цијела је Европа кроз затамњене наочаре гледала потпуно помрачење Сунца, појаву коју човјек обично види једном за живота. Теорија завјере? Експеримент?
Но шта би се догодило када би данас неко из председништва лудо храбар или по директиви са Запада, или из хира свеједно – изашао пред камере и казао:
„Народе српски, све је тачно. Заслужили сте да знате да је краљ Александар био масон и да је 1918. учинио глупост звану Краљевина Југославија јер је од готовог направио вересију; тачно је да тијело онога кога смо знали као Јосип Броз не почива под плочом без петокраке у београдској Кући цвијећа; тачно је да смо окупирани 5. октобра 2000; тачно је да смо сви ми поткупљене битанге које причају да раде за добро Србије, а заправо радимо само за себе и своју дјецу; тачно је да нашу спољну политику воде стране силе преко амбасада задужених чак и за ситна цинцулирања; тачно је да по директиви титрамо јајца геј и лезбо лобију; тачно је да смо потписали да мигранти по Србији могу како хоће, и да Роми из Европе у Србији имају гдје да буду; тачно је да смо дозволили прелете авионима који нас годинама трују упорним хемијским запрашивањима; тачно је да смо странцима дали такве економске повластице које никада не бисмо дали домаћем човјеку; тачно је да се наш врх лијечи у иностранству; тачне су све Петричићеве и Кораксове карикатуре; тачно је да намјерно уништавамо и школство и здравство и судство; тачно је да неки министри имају фалсификоване докторате, тачно је да нас заболе за све до чега држи народ; тачно је да нам је Српска православна црква камен у ципели; тачно је да спаљујемо туђ отпад и напуштене руднике пунимо туђим нуклеарним ђубретом; тачно је да ћемо због опстанка на власти прећи сваку црвену линију укључујући и оно што ви зовете издајом Косова, а за разлику од бивших власти, нас није срамота да то признамо! Ево признајемо, кажемо све што је истина, јер смо зрели и одговорни; вјерујемо да будућности нема без истине која се народу мора рећи, ма колико била горка!“
И?
И…?
Шта би се догодило послије оваквог хипотетичког говора?
Озрачен експериментима који не престају, слободољубиви би наш народ, помирљиво рекао томе из телевизора:
– У реду, у реду… Ми смо САМО хтјели да знамо.
Хоће ли икада доћи до уређеног поретка зависи колико од утицаја великих сила толико и од утицаја малих сила: од тога хоће ли, нпр. нека богоугодна жена из села подно Јагодње изнад Крупња једнако као и њен парњак из Београда, узети свако по своју икону и са запаљеном свијећом кренути у малу шетњу.
За почетак.
Никола Маловић/Печат