Француски министар спољних послова Жан-Ив Ле Дриан дао је изјаву о Ирану у интервјуу за Journal Dimanche.
Према његовим речима, „да би се обесхрабрио развој иранског нуклеарног оружја, императив је да се Техеран и Вашингтон врате на споразум из 2015. године (Заједнички свеобухватни план акције – ЗСПА)“, јер је „администрација америчког председника Доналда Трампа изабрала кампању максималног притиска Ирану, и као резултат, ова стратегија је само повећала ризике и претње “.
На први поглед, ово је реакција Париза на недавну одлуку Техерана да започне обогаћивање уранијума на 20%. Али чињеница је да Иран схвата да ово није толико упућено Трампу колико новој америчкој администрацији Џоа Бајдена, који је претходно најавио могућност наставка дискусије о ЗСПА са Иранцима након његове инаугурације. Све је много дубље.
Ле Дриан је појаснио став Француске: ако се Вашингтон и Техеран врате на споразум, „то неће бити довољно“ и „биће потребне тешке расправе око ширења балистичких пројектила и иранске дестабилизације ситуације у суседима у региону“.
Подсетимо да је раније, након самита Г7 у Бијарицу, француски предсједник Емануел Макрон, делујући као посредник између Вашингтона и Техерана у циљу припреме новог споразума о нуклеарном програму, изјавио потребу да се споразум ојача у четири тачке: да се консолидују његове одредбе, да се доврши њихова примјена после 2025. да контролише активност Ирана у ракетној индустрији и заустави његове акције за дестабилизацију региона. Дискусију о одбијању Техерана да створи нуклеарно оружје дефинисао је као основну основу споразума, сматрајући примену преосталих тачака споразума „неизбежним дериватом првог“.
Као што видимо, Ле Дриан се сада повукао са ове позиције, док је, према Њујорк Тајмс-у, Бајден изјавио да је „упркос важности таквог дестабилизујућег фактора као што су иранске прецизне ракете, прво потребно изаћи на крај са нуклеарним програмом“. Из овога следи да Француска испада или не намерава да делује као посредник у америчким односима са Ираном. И то није једини проблем. Бајден је рекао да намерава да оживи курс који је својевремено следио Барак Обама у погледу Техерана, можда користећи неки од његових „иновативних приступа“. Њихово главно значење сводило се на следеће: због одбијања Ирана да развије нуклеарно оружје, започните процес укидања санкција против њега, што би му омогућило да, које поседује огромне природне ресурсе, брзо обнови своју економију. Заузврат, ово би омогућило јачање утицаја такозваних либералних снага у земљи, што би могло указивати на реформски курс.
Што се тиче регионалне геополитике, оживљени Иран могао би бити представљен на Блиском истоку не само као противтежа турском утицају, већ и ради сужавања обима спољнополитичког маневрисања Русије и Кине у региону.
Овај сценарио је осујетио Трамп, који демократе сада представљају као „удар на америчке интересе у региону“. Сада је главна интрига како ће даље поступати Иран, чије су изјаве, према процени ситуације, нестабилне и контрадикторне, као и засићене емоционалним бојама. „Повратак Сједињених Држава иранском нуклеарном споразуму није довољан, Вашингтон мора укинути све санкције уведене против Техерана“, рекао је раније ирански министар спољних послова Мохаммад Џавад Зариф. „Присуство Вашингтона у нуклеарном споразуму корисно је само ако доноси економске користи Ирану. Према иранском издању Хамсхахрија, Техеран очекује да ће „Вашингтон преиспитати свој стил дијалога са Ираном и престати с њим разговарати повишеним гласом“. Иста публикација верује да је „главно достигнуће Ирана током периода председника Трампа било то што је успео да води флексибилну политику и није у потпуности затворио врата сарадње ни са Европом, ни, на крају, са Сједињеним Државама“. Међутим, према Бајдену, догађаји су показали да је републикански курс пропао. Трамп није успео да убеди америчке савезнике да прошире ембарго на оружје на Иран, а чланице Савета безбедности УН одбиле су да обнове антииранске санкције.
Дакле, кажу стручњаци, директна дискусија између Техерана и Вашингтона је сасвим могућа, поготово што Биден намерава да Ирану понуди дипломатски пут, истовремено играјући на „европску карту“ у овом правцу. Ирански председник Хасан Рохани рекао је да ће „ако Бајден одржи обећања дата у предизборној кампањи, ово решити проблеме између Ирана и Сједињених Држава“.
Што се тиче Француске, она по свему судећи улази у ову игру и може блокирати многе Бајденове иранске иницијативе. Уосталом, Париз, заправо, предлаже замену нуклеарног споразума новим споразумом, који би обухватио ракетни програм, који заузврат захтева тешке преговоре. Према стручњацима, улог се ставља на пооштравање ситуације до критичне прекретнице – председничких избора у Ирану 18. јуна 2021. године. У том контексту, многи су у приправности долазе из Бајдена да брзо делују у замршеној мрежи интереса која чини Блиски Исток. И даље. Наредних дана Зариф намерава да посети Москву. Дакле, руска дипломатија такође великом брзином ради у иранском правцу. Москва Техеран цени као кључног савезника. Али колико ће се стране приближити једна другој, није сасвим јасно.
Станислав Тарасов/Регнум
Превод: Њуз Фронт Србија