Преузимањем одговорности у управљању државом, нове демократске снаге кренуле су са постављањем нових, „стручних кадрова“, бар се тако чини.
Логично је као свуда у свијету да побједници на парламентарним изборима владају државом.
Пад претходног режима јесте изненадан али опет очекиван.
Ако правимо анализу њихове пропасти и пада, ту постоји више разлога и чињеница.
Дакле претходни режим није пао само због доношења накарадног закона о вјероисповјести.
Корупција и криминал су потпуно завладали у свим порама друштва претходне власти.
Али један од главних разлога њиховог пада јесу заправо политичка запошљавања, највише по дубини.
На овај начин посао су могли добити само грађани Црне Горе који су били чланови владајућих партија и њихових породица, док су сви остали били незапослени.
Политизација друштва била је толико снажна да је и рад са метлом захтјевао партијску припадност (ДПС, СД, БС, СДП…)
Овакав став и понашање претходног режима је био фаталан за њихов пад.
Зато, наведене грешке претходног режима ни у ком случају не смије поновити нова побједничка коалиција.
Политички програм побједника на задњим парламентарним изборима подразумијевао је право на рад и запослење без политичке припадности.
Потписници победничке коалиције почели су са поделом ресора власти у свим правцима, по дубини, ширини, висини и коначно у даљини.
У исполитизованој Црној Гори подјеле управљања у новој власти нису могле проћи без политичких партија.
Било је ту критика оптужби, али и понека похвала.
Најгласније критике стизале су од партија пропалог, криминалног и исполитизованог претходног режима.
Они су поред запошљавања породице, родбине, кумова, успјели чак и спортске клубове да учлане у своје партије а нарочито репрезентације у свим спортовима.( Па се чуде за кога народ навија).
Здрава критика пожељна је у сваком демократском друштву, тако и овој новој власти.
У новој расподјели власти не може све бити идеално, нарочито ако преузимате у наследство старе навике и обичаје управљања државом.
За почетак, нека запошљавања и постављења заиста јесу политичка и не иду у правцу демократских процеса и промјена које су тражили грађани Црне Горе.
Али морамо знати да је ово ипак почетак и тихо прилагођавање новим стандардима.
Јавни конкурси без политичког и партијског запошљавања јесу идеали за које смо се сви борили.
Али морамо напоменути!
На тим „слободним“ конкурсима најбоље квалификације што се тиче диплома и квалификација имали би кадрови пропалог криминалног режима.
Њима је партија и држава омогућавала школовање и куповину највиших диплома чак и доктората, све о трошку грађана Црне Горе.
Само такви кадрови би својим квалификацијама побјеђивали на оваквим“сободним“ конкурсима, тако да би корупција и криминал имали континуитет претходног режима.
Зато без обзира на поједине потезе нове власти који нису баш тако популарни, морамо признати да она полако али сигурно иде у правцу демократизације Црне Горе за разлику од претходног, криминалног режима који је уништио духовно и материјално биће сваког поштеног грађанина.
Горан Шћекић/ИН4С