То што је Бакир Изетбеговић изјавио „да су Срби лош народ“ није никакво чудо када је у питању Алијин син јер екстремисти не воле људе, а Бакир посебно Србе, већ воли своје екстремитичке идеје наслеђене од непресуђеног ратног злочинца Алије Изетбеговића. Бакир је опсесивно везан за екстремистичке идеје које је наследио од свог оца Алије, а од екстремизма, у чијим темељима је мржња, како то рече један мудар човјек, остаје до злочина један корак. Тај корак прешао је Алија Изетбеговић, а да ли је отворено изречена мржња ,његовог сина Бакира Изетбеговића против Срба најава млађег Изетбеговића да управо то треба да очекујемо, остаје да видимо ми, од Изетбеговића омражени Срби. Срби су за мир и договор који рјешава све евентуалне неспоразуме и презиру сваки екстремизам кога проповиједа Бакир Изетбеговић.
Нема сумње да Бакир Изетбеговић још од тада болује од поремећаја менталне равнотеже. То вам је стање, ако нисте знали, супротно нормалности. Његов екстемизам и глупост очигледно да нема граница и као такав постао је терет за свој честити Бошњачки народ, који не жели да живи закључаног мозга.
Код Бакира Изетбеговића је увијек навика јача од памети, јер се очигледно памет негдје загубила. Али Изетбеговић својом изјавом „да су Срби лош народ“ није сијач мржње већ подстрекач злочина. То је већ фаза у којој се губи веза и са реалношћу и са мозгом.
Међу онима које је „наружио“ а стиде се или би се стидјели, да су живи, подстрекача злочина Бакира Изетбеговића су и имена најпознатијих људи међу муслиманима који се кроз истотију нису одрекли свог српског поријекла или су отворено истицали да су Срби а које већ дуже времена наводи професор, историчар из Сјенице, поријеклом из Тешња у БиХ Салих Селимовић, који се отворено као и многи други нису одрекли свог српског поријекла или су отворено истицали да су Срби за разлику од Алије Изетбеговића и његовог сина Бакира који ето и њих, због тога назива, лошим.
То су, како наводи професор Селимовић:
Дервиш-бег Љубовић, Омер-бег Сулејманпашић Деспотовић, Мехмед Курт, Салих Карабеговић, Салих Казазовић, Али-Риза Даутовић, Авдо Карабеговић Хасанбегов, Авдо Карабеговић Зворнички, Осман Ђикић, и његова сестра Хатиџа, Смаил-ага- Ћемаловић, Ибрахим Хаџиомеровић, Али Фехим Џабић, Асим Шеремет, Мухамед Мехмедбашић,Мустафа Голубић, Хасан Ребац, Шукрија Куртовић, Узеир ага Хаџихасановић, Хамид Кукић, честити ађутант Драже Михајловића Мустафа Мулалић, Решад Куртагић, Дервиш Шећеркадић, Мујо Пашић, Хасан Бркић, Осман Карабеговић, Џемал и Шукрија Биједић, Шефкет Маглајлић, Мидхат Мурадбеговић, Скендер Куленовић, Омер, Авдо и Хамза Хумо, Ћамил Сијарић, Дервиш Сушић, непоновљиви Меша Селимовић, Алија Коњхоџић, Исмет Пуповац, грандиозни Емир Кустурица, Џевад Галијашевић, Амир Чамџић, Мехмедалија Нухић и многи други великани који се стиде или би се, да су живи, стидјели подстрекача злочина србомрзца Бакира Изетбеговића код кога очигледно није усахнула рушилачка страст, није згаснуо ратнички примитивизами и варварство бесчасника. Нажалост то је постало његов манир, начин понашања и начин мишљења.
Надати се да честити бошњачки народ неће дозволитио да овакави ментално и морално посрнули лидери који их представљају попут Бакира Изетбговића и даље буду опасност за миран живот и будућност БиХ.
Перо Симић/Искра