После 21 године од завршетка рата на Косову и Метохији пало је признање Американаца да су њихови војници учествовали и у копненој инвазији на Србију и да су чак у тим борбама гинули. Сумњу да се Срби нису бранили и борили „прса у прса“ само против терориста из злочиначке ОВК, већ и тада најмоћније војне силе на планети, отклонио је амбасадор САД у Приштини Филип Коснет.
Са друге стране, српски генерал Владимир Лазаревић тврди да је на Космету учествовало око 500 америчких војника, а да се половина њих „у сандуцима вратилу“ у Сједињене државе.
Решење митова
Коснетовим признањем срушен је мит како нису били спремни да у копненим борбама гину у рату за КиМ, те да су се одлучили само за НАТО бомбардовање, одакле су изашли без жртава. Потврдиће се временом да су учестовали и у биткама на Кошарама и Паштрику, уверени су саговорници који откривају да се половина од скоро 500 америчких војника није вратила у САД.
– Амерички војници се нису борили, а неки од њих су и умирали, да би се створила „велика Србија“ или „велика Албанија“ на Балкану. Косово има користи од тога што је мултиетничко, мултиверско и приче о „великој Албанији“ или „великој Србији“ на Балкану били би предаја и неуспех и није одговор на проблеме земаља и региона – испричао је Коснет.
Генерал у пензији Владимир Лазаревић, некадашњи командант Приштинског корпуса и Треће армије ВЈ, каже да је то само врх леденог брега и да истина о рату на КиМ и улози америчких војника постаје све продорнија.
– То што је рекао Коснет само је делић истине о улози САД. Американци су више година обучавали терористиче оружане снаге за Албанце, а онда пар година уочи 1999. на КиМ припремали запад да сурово отму тај део територије Србији. Ми који смо тада били на фронту смо очевици да су од 9. априла 1999. из правца Албаније покушали да пробију границу дугу 251 километар тако што су вршени ракетни и напади из ваздуха, али и копнених снага. Ту је осим Албанаца било и Италијана, Француза…али и Американаца. Па, НАТО официри су командовали тим акцијама – прича Лазаревић.
План Пентагона
Осим тога, према тврдњама Лазаревића, и каснија акција на Паштрику испланирана је у Пенатгону.
– У ту сврху довели су у Албанију око 400-500 америчких војника, припадника тзв. Атлантске бригаде. Претходно су, пред полазак, имали смотру у Вашингтону. Њихов задатак је био да учествују у завршним нападима преко Паштрика ка Призрену. Немали број њих погинуо је у копненим борбама. Пола њих се није вратило. У сандуцима враћани у Америку и у ту сврху је тада било доста специјалних летова – прича Лазаревић.
Логистичка и артиљеријска подршка
Рат на КиМ, који је трајао од 22. априла 1996. године, почетком НАТО бомбардовања 24. марта 1999. ушао је у финалну фазу
Карауле „Кошаре“ и „Горжуп“ на планини Паштрик биле су кључне у копненој одбрани тадашње СРЈ.
Паштрик, после пропасти офанизве на Кошарама, постаје главна мета албанских сепаратиста и ментора. Циљ је био да ту разбију ВЈ. Битка на Паштрику – операција „Стрела“ трајала је од 26. маја до 10.јуна 1999. кад је рат завршен. Све време рата Албанци су имали логистичку и артиљеријску подршку албанске армије, НАТО и, како се сада открива, војске САД.
Историјско признање
Пензионисани пуковник Контраоавештајне службе (КОС) Љубан Каран каже да је неко паметан уочио игру речи Коснета чиме се потврдила народна изрека „неће језик него право“:
– Пошто су до сада тврдили да ниједан њихов пилот није погинуо, а само су нападали из ваздуха, онда је логично да је Коснет, нехотице или намерно, признао да су амерички војници гинули на Косову као пешадија у оквиру копнене инвазије на Србије. То је историјско признање.
Српски Телеграф