У среду 20. јануара, бивши потпредседник и бивши амерички сенатор из Делавера је инаугурисан као 46. председник Сједињених Држава. Председник Бајден је осам година био потпредседник председнику Бараку Обами и током та два мандата два пута је посетио Србију.
Бајденова историја са српском нацијом је добро позната. Као сенатор био је важан заговорник бомбардовања Србије и независности Косова. Бомбардовање су током Клинтонове ере подржавали и други сенатори, али је оно што је у том погледу издвојило Бајдена била је његова екстремно негативна реторика против не само владе Србије него и против српског народа, због чега ће се касније, током својих посета у улози потпредседника, извињавати.
Шта, с обзиром на овакву историју, Србија може да очекује од Бајденове администрације? Најпре, са повратком многих дипломата које су се Србијом и Балканом бавиле током Обамине и Клинтонове ере, нова администрација ће свакако бити заштитник дејтонских споразума и опстанка независног Косова. Међу повратницима су и неки који себе сматрају „кумовима” како косовске независности, тако и бошњачке федерације. Са друге стране, у службама америчке дипломатије и националне безбедности биће и неке млађе личности, од којих се може очекивати да не буду оптерећене историјом, па да сходно томе имају објективнији и избалансиранији поглед на политику према Босни и Косову.
Исти такав неутрални и балансирани приступ такође би морао да се очекује и од Бајденове потпредседнице Камале Харис, чије политичко искуство из Калифорније укључује и контакте са српском дијаспором.
Друго, нити Србија нити иједна друга земља са Балкана није међу непосредним приоритетима Бајденове администрације, као што тај регион није био приоритет ни за време Трампа. На основу првих Бајденових постављења и на основу најављене организације његовог кабинета, јасно је наиме да ће климатске промене, пандемија, економски опоравак, реформа имиграционе политике и односи са Кином и Русијом бити у фокусу председникове пажње и предмети нових политичких иницијатива.
Треба имати у виду и да је у конгресу прилично нових сенатора и конгресмена из Представничког дома који немају историју јавних ставова према питањима Балкана. Ови новоизабрани политичари имаће прилику да на Балкан и Србију гледају из једне објективније перспективе, неспутани неким ранијим позицијама њихових претходника.
Због тога ће на важности добити и српско представљање и заступање у Вашингтону, као и међународне активности и односи са САД администрације председника Вучића.
На личном плану, као некадашњи функционер Републиканске партије у Висконсину, а потом и од председника именован на функцију у Вашингтону, био сам у приликама да пијем кафу са демократом Џоом Бајденом док је био потпредседник. Доживео сам га као приступачног и пријатељски настројеног, због чега сумњам да ће чињеница да је постао председник променити те важне аспекте његовог карактера. По мом мишљењу, репутација Србије са његовом администрацијом у већој мери ће зависити од тога шта ће Србија чинити у будућности него од онога што је чинила у прошлости.
Бранко Терзић/Политика