И најскорија историја је учитељица живота. Из прошлости би требало да се извуку поуке за садашњост, а и за будућност. О перспективи и озбиљности дпс-а, најбоље говоре закључци са њиховог недавног конгреса, из којих изводимо још један, да чак ни на својим грешкама нису ништа научили.
Неразумијевање Цицеронове изреке не зачуђује, будући да се историјском науком баве искључиво у пословне сврхе. Од тога, бизарнији је дебитантски наступ политичког покрета „Не дамо Никшић“, основаног у предвечерје локалних избора у Никшићу. Но, да ли је тај новоформирани покрет заборавио чудесни рецепт за побједу. Ако се излазак у три опозиционе линије показао успјешним, зашто би се након пола године тестирао нови, ризичнији концепт који неспорно изазива конфузију међу бирачима. Забуну додатно ствара чињеница да су лидери тог покрета савјетнице премијера Здравка Кривокапића, који се још није експлицитно изјаснио о том политичком субјекту, иако се свих осталих одрекао, па чак и оне на чијој листи се налазио као носилац.
Именом које се састоји у негацији глагола дати, јасно је да се жели направити спона са крилатицом која је имала општенародни карактер. Зато претпостављам, ниједна коалиција, а у првом реду „За будућност Црне Горе“ није користила било какву врсту негације у креирању предизборног слогана, будући да се друштвени бунт сажет у три ријечи, не може оивичити политичким и националним знамењем. С друге стране, оснивачи овог покрета су превидјели једну просту ствар. Потребно је нешто да се има или држи, да би се за то могло рећи „не дамо“. А с обзиром на то да дпс и даље „држи“ Никшић и номинално и стварно, што потврђују активности полиције која је изгледа, ван контроле Министарства унутрашњих послова, претенциозно је и наивно улазити у предизборну трку на другачији начин од оног који је побједничким коалицијама обезбједио 7,000 гласова више од дпс-а. Одмјеравати се у условима непрочишћених бирачких спискова је ако ништа друго, онда неозбиљно према људима који су 30. августа тражили истинске промјене.
Уколико се остане при оваквој идеји, Покрет „Не дамо Никшић“, може проћи подједнако неславно, као премијер Кривокапић кроз Цетиње. Зато, предност треба дати доказаном методу, који се показао погубним за дпс. Са заједничким именитељем који треба да садржи само једну паролу:“ Не дамо побједу од 30. августа“
Коста Ненезић/ИН4С