Бајденов главни говор о спољној политици је наравно важан
Иако задатак и није тежак, јер је његов претходник на највишем месту суперсиле успео толико да помути воду у светским пословима да се чини да треба веома да се потрудите да не бисте изгледали лошије у овој сфери.
Генерално, врло је предвидљиво, стратешке смернице су и даље исте и још увек алармантне. Међутим, неке од основних тачака Бајденовог говора биле су донекле смирујуће.
Говорио је пре свега о општим проблемима – пандемији, клими, нуклеарном оружју. Подсетићу вас да је Обамина „тријада“ звучала – ебола, ИД* и Русија. Упркос чињеници да је треће „зло“ (односно наша земља) управо одлучујуће допринело победи над другим у тој тријади, они су некако више волели да се тога не сећају.
Али дефинитивно има о чему да се разговара у Бајденовој „тројци“ и у билатералном и у мултилатералном формату. То су стварни проблеми и видим пуно тачака пресека.
Код једног од њих резултат се већ види – уговор о СТАРТ-у је продужен. Још једна важна тачка за Бајдена је колективна акција. Као што је председник приметио, способност стварања савеза једна је од главних снага Сједињених Држава. Питање је само како ће се тачно то догодити. Ако се то реализује претњама санкцијама сопственим савезницима, на пример, у име наводно сопствене енергетске безбедности, онда то и није баш способност стварања савеза, већ ближа могућност држања талаца и уцена.
Али наглашена намера да се настави „дипломатска интеракција са нашим противницима и конкурентима тамо где је то у нашим интересима ради безбедности америчког народа“ такође је добар сигнал. То значи барем дијалог. У тренутном празном простору ово засад значи само напредак.
Наравно, председник није могао да не прети Русији, обећавајући да неће оставити без последица злонамерне активности Русије на међународној сцени и кршење међународних обавеза, приморавајући је да „плати“ (очигледно је то већ укључено у буџет). Међутим, ово је опет ствар тумачења. Будући да управо злонамерних активности и кршење обавеза Русија нема и не спрема, осим ако нису посебно не измисле као изговор за следеће санкције. Другим речима, ако Бела кућа жели да види било коју другу „интервенцију“, „сајбер напад“, „претњу америчким интересима“ у било ком углу планете, учиниће то, чак и ако уопште не учинимо ништа. Не жели – простор за дијалог је отворен. Избор је на Америци.
Потом су прозвучале фразе о ослобађању Наваљног и о Кини као главном конкуренту, али са нагласком на тему људских права – очигледно увређене оптужбама за двоструке стандарде у сарадњи са различитим земљама.
На крају, Бајден је обећао да ће обновити америчко глобално лидерство у борби против изазова и, наравно, ревносно подржавајући вредности, читај – извоз револуција ће се наставити. Међутим, нико није ни сумњао.
Све у свему, може бити занимљиво.
*организација је забрањена у Руској Федерацији