Како је посета украјинског амбасадора Васиља Кирилича Сарајеву открила више него што је то била намера Кијева
Хладни вјетар преко Атлантика стигао је и до магловите Босне – тема о којој касаблије ових дана врло темељно промишљају је геополитички значај побједе Џозефа Бајдена на изборима у САД. За право им је дала одлука нове америчке администрације о продужењу америчких санкција Милораду Додику. Ништа неочекивано. Пуних 15 година Додик не дозвољава западним силама да од Републике Српске направе пробосанску, марионетску политичку творевину. У светлу најављене бајденизације Балкана треба разумети и максиму поновљену ових дана „Срби су лош народ“. Бакир тврди. Али има ту још нешто.
СРПСКЕ СУ ТО ГЛАВЕ Дан прије ове изјаве, 22. јануара, Суд БиХ је на 10 година затвора осудио генерала Сакиба Махмуљина, команданта Трећег корпуса Алијине војске. За иста недјела, још 2006, у Хашком трибуналу осуђен је Командант Армије Р БиХ генерал Расим Делић на три године затвора. Двије године прије Расима у Хагу је осуђен и начелник Генералштаба генерал Енвер Хаџихасановић (на три и по године) у друштву команданта Седме муслиманске бригаде пуковника Амира Кубуре (осуђен на двије и по године). Ријеч је о кривичним дјелима тешких ратних злочина којих се не би постидели ни Ал Каида ни ИСИЛ.
Пред судом БиХ за ратне злочине суди се и командантима Четвртог и Петог корпуса, генералима Рамизу Дрековићу и Атифу Дудаковићу.
Сакиб Махмуљин није једини Алијин генерал осуђен за злочине муџахедина, радикалних вјерских фанатика и терориста, али јесте постао персонификација начина ратовања – радикалног, исламистичког и брутално кољачког. Слоган подршке „Сви смо ми Сакиб“ кружи друштвеним мрежама. Упадљив је на профилу министарке иностраних послова Бисере Турковић. Госпођа Бисера иначе се с лакоћом обрушава на Републику Српску и њене тековине. За њу, перјаницу наопаких пропагандних тврдњи, баш тамо спавају некакви див агресори криви за претходне ратове, али и сваки могући потоњи рат. Одсјечене главе на Озрену и средњој Босни нису тема. То су српске главе.
ЛОНДОНСКА ШКОЛА С улица и тргова, исламског и мононационалног Сарајева „урби ет орби“, деценијама се емитује иста порука – „погледајте нашу патњу и немојте се усудити, никада и ништа с њом поредити“. Занимљиво, ова тужбалица је пуштена у јавни оптицај и пре него је сарајевска власт насрнула на Републику Српску и Херцег Босну. Од тада до данас се мало шта промјенило, тек они који су себе уписали у жртве све мање крију своје радикално исламистичке позиције. Идеја о пребацивању 20.000 радикалних исламиста из Сирије и Ирака, некаквих илегалних миграната и сакривање њиховог идентитета – у Босни и Херцеговини, требало би да Републику Српску смањи, по угледу на Нагорно Карабах, ако не и поништи. За тај план нису довољни прекаљени ратници из Сирије. Неопходно је срушити Додика, довести српског Пашињана и поразити РС. Тако и само тако треба разумети наручену причу о сусрету владике Јоаникија, црногорског бизнисмена Миодрага Даке Давидовића и Додика. Лондонска школа. Оперативни део: београдски и сарајевски радикали. У позадини тече друга прича.
ШТА О СВЕМУ КАЖЕ ВАСИЉ КИРИЛИЧ Украјински амбасадор у Загребу, задужен и за БиХ, у Сарајево долази 26. јануара поводом спасавања три обавјештајца, држављана Украјине које је Агенције за истраге и заштиту (СИПА) то јутро ухапсила у Мостару, због међународне проституције. Докази довољни за подизање кривичног поступка остају у сенци питања: Гдје је икона дата Сергеју Лаврову?
Амбасадор Васиљ Кирилич од Бисере Турковић алијас Сакиб сазнаје колике су размере бриге сарајевских муслимана за руске иконе и хришћанство у цјелини. У име Муслиманског братства и Исламске државе, Бисера охрабрује Васиља да инсистира на повратку иконе Светог Николе коју Украјина никада није затражила преко Интерпола, јер не зна ни како она изгледа. У „независном“ Тужилаштву БиХ амбасадора дочекује главна тужитељка Гордана Тадић. Показује Васиљ интересовање за истрагу коју Тужилаштво води против учесника у украјинском грађанском рату, али не и за истраге о украјинским пилотима који су за Алију превозили наоружање до енклава у рату деведесетих година. Неотворено остаје и питање злочина у Одеси.
Када се сагледају напади на Додика, јасно је да се с друге стране формира чврст фронт – Алијини насљедници, радикални исламисти као илегални мигранти и украјинска влада. Помагачи су већ друга категорија и њих није мало. Да ли на распореду ових играча треба тумачити геополитичке резултате избора у САД? Ако су они задужени за најављену бајденизацију Балкана, онда су амерички стратези овај пут прилично омашили у процени. Балкан се тако не покорава.
pecat.co.rs