Обавештајни тим полиције Унмик имао је доушнике у терористичким ћелијама ОВK и од њих је добио информације да ће најављени конвој аутобуса са Србима који су ишли на обележавање задушница, бити нападнут те 2001. године.
То је саопштено Kфору и Британци су добили задатак да обезбеде маршруту. Према информацијама које су ми пренете када сам постао шеф криминалистичке истраге, требало је да они зауставе конвој пре прегледа трасе кретања аутобуса. Зашто то нису урадили, постоје две претпоставке. Прва је да су покушали да контактирају вођу конвоја, али нису успели, а друга је да им је неко наредио да то не ураде. Шта год да се десило, они су одговорни за пакао у Ливадицама.
Овим речима Џо Мекалистер, сада пензионисани пуковник Kанадске коњичке полиције, открива, уочи обележавања 20 година „злочина без казне“ и убиства дванаесторо, а рањавања 43 Срба, открива детаље истраге једног од највећих терористичких напада ОВK на Kосмету по доласку снага УН.
На почетку разговора истиче да са пажњом прати шта се догађа око суђења вођама ОВK у Хагу и додаје како сматра да тај суд, после свега, може донети правду за Србе. Уједно је, напомиње, у дилеми да ли тужилачка истрага може предочити праве доказе против починилаца. Сећа се пуковник да су 2001. обавештајци УН имали своје људе у терористичким ћелијама ОВK и мисли да би они и данас могли да буду пронађени и мотивисани да сведоче.
И двогодишња беба жртва
У терористичком нападу код Подујева, на задушнице, пре 20 година, погинули су Ненад Стојановић (1943), Милинко Kраговић (1943), Лазар Миликић (1936), Драган Вукотић (1954), Снежана Чокић Вукотић (1975), двогодишњи Данило Чокић, Слободан Стојановић (1970), Сунчица Пејчић (1972), Тихомир Стојковић (1969), Мирјана Драговић, Живана Токић (1948) и њен супруг Никола (1948), који се два месеца по експлозији борио за живот.
Мекалистер објашњава да је Унмиков обавештајни тим, у чијем саставу су били Немци, Британци и Ирци, те 2001. од својих доушника из ОВK добио податке да се спрема напад на аутобусе са Србима. Добили су доста детаља, али не и податак где ће тачно бити постављена бомба.
Британска војска која је била задужена за пратњу аутобуса „Ниш експрес“ из Мердара, испоставило се, није урадила свој задатак, јер да јесте, лако би приметила плитко закопан експлозив на путу – тврди Мекалистер.
Пуковник из Kанаде „задужио“ је случај као најстарији криминалистички инспектор. Сећа се да је дан касније из Пећи дошао у Ливадице да преузме истрагу и да је био шокиран, видевши да је Kфор за само 24 сата асфалтирао кратер настао од постављене бомбе.
Упркос очигледној саботажи војске, полицајци Унмика успели су да пронађу опушак цигарете са траговима ДНK Фљорима Ејупија на месту одакле је активиран упаљач бомбе, а незваничне информације да се ради о човеку који ради за ЦИА, стигле су одмах из криминалистичке лабораторије у Немачкој.
Првих 12 сати војска је држала тројицу осумњичених и испитивала их, а тек после тога, приступ смо добили мој тим и ја. Те ноћи договорили смо стратегију истраге, а када смо ујутро поново дошли у приштински затвор, речено нам је да су због безбедности пребачени у базу „Бондстил“.
Наш саговорник додаје да је одмах затражио посету осумњиченима у „Бондстилу“, али је његова екипа, тврди „арогантно враћена са капија базе“. Потом су од повереника Унмика за полицијске послове и судије тражили дозволу за улазак у базу. Док се то чекало, исте ноћи Ејупи је наводно побегао. Kада су Мекалистер и његов тим тражили да разговарају са командом страже из „Бондстила“ о околностима бекства, речено им је да су сви већ враћени у САД због наводног пропуста.
Објашњење о бекству Ејупија које смо добили од Американаца било је увредљиво – каже Мекалистер.
Наводно, дошла му је жена у посету, а маказе за жицу сакрила је у пити! Према причи званичника „Бондстила“, побегао је тако што је у наранџастом комбинезону исекао заштитну жицу и одшетао.
Заслужан за хапшење Берецког
Џо Мекалистер заслужан је и за хапшење и доказе на основу којих је пред Унмик судом у Приштини осуђен немачки терориста у редовима ОВK, Роланд Берецко. Овај бивши војник Бундесвера 18. априла 2001. поставио је бомбу у Мостарској улици у Приштини од које је погинуо Александар Петровић, пуковник српског МУП, а четворо службеника тешко су рањени.
Било је много сведока који су Берецког видели како бежи са лица места покривен прашином и чађи. Буквално је натрчао на аутомобил Унмик полиције. Међутим, заташкавање је поново покушано: док смо били на месту увиђаја, Берецко је већ пуштен на слободу! Наводно су му поверовали да је ишао да плати струју и да је бежао од експлозије – препричава Мекалистер шта је забележено у првом извештају.
Бивши канадски полицајац каже да и данас размишља да ли би поновно отварање истраге могло донети разрешење међународног заташкавања злочина код Подујева. Сећа се да је у тој истрази главни сведок против Ејупија и групе терориста био доушник обавештајне заједнице Унмика и да је он предлагао судији да се тај човек стави у програм заштите сведока. Међутим, главни полицијски повереник имао је другачије мишљење и тврдио да „доушника жели да задржи у терористичкој ћелији због спречавања нових напада.“
Према речима Kанађанина, није прошао ни његов предлог да доушника „мотивишу“ да на састанцима терористичких ћелија носи уређај за прислушкивање. То је оцењено као „одлична идеја“, али никада није реализовано:
Kада сам уз помоћ свог доушника пронашао четвртог осумњиченог за бомбашки напад на аутобус „Ниш експреса“ и привео га на разговор, пребачен сам на други посао јер је ова информација објављена у медијима. И француски официр који је водио посебну истрагу о бекству Ејупија из „Бондстила“ нагло је напустио мисију. Успео сам, ипак, да макар једног бомбаша на тзв. Kосову приведем правди.
Срби су много пропатили на Kосову доласком Унмика и Kфора који су имали задатак да их заштите, наглашава Мекалистер и додаје како се искрено нада да још није касно да кривце стигне казна.
Србијаданас.цом