Kомпликовани почетак преговора Северне Македоније за приступање Европској унији, захваљујући Бугарској, добио је нови тон после опасне поруке бугарског министра одбране да Македонија може постати чланица ЕУ само уколико се прикључи Бугарској, или уколико постане албанска провинција. Дакле, избор је – или Велика Албанија или Велика Бугарска-
Ристо Никовски, бивши дипломата, сматра да све што се чује из Софије у последње време није случајно, али каже да иако образац мало личи на „косовски синдром“, не може се рећи да је то у питању из више разлога почев од тога да је Македонија суверена држава што Kосово није.
Велика Бугарска и Велика Албанија – а где је Македонија
Ово је повампирени бугарски фашизам из Другог светског рата, али и политика јачих и важнијих политичких играча коју Софија, као и увек у историји, само следи – каже он.
Никовски сматра да је „врховни вођа“ овакве бугарске реторике Вашингтон који је свестан да на овим просторима не може бити рата јер би се тако отворила широм врата Русији која би се у јачем облику појавила на Балкану. Због тога је, каже он, Америка прибегла политичком „рату“.
Дакле, ако већ нема ратова онда се иде на ‘политичка решења’ које Софија само следи. Та се комбинација углавном своди на неку поделу Македоније, на утицај Бугарске и на решавање великоалбанског питања чиме би се границе релативизирале – објашњава наш саговорник из Скопља.
Све је почело 2001…
Зато се, каже он, Македонија руши изнутра почев од агресије из 2001. године која је дошла са Kосова, а у режији НАТО-а и Вашингтона. То није, наравно, било случајно као што није случајно ни то на шта је све Македонија морала да пристане у последње време.
У том правцу се води политика и да се затвори пост-југословенско питања и мислим да у том правцу Софија настоји да реши своје историјске синдроме. То што Бугарска говори да ми немао свој језик, да нас нема као нације, све је то реализација сценарија који је пре 30 година зацртан у Вашингтону – тврди наш саговорник.
По његовим речима, на томе да се Македонци избришу се ради од тада, а сада је тај пројекат у финалној фази која је започела после катастрофалног потписивања уговора са Грчком и Бугарском и после усвајања закона о албанском језику.
Тиме је практично Македонија језички федерализована а све дуго је само техничко питање. Али, то је амерички сценарио и то ће трајати још неко време иако мислим да неће моћи да успе. Немојте се заваравати ни око Велике Албаније. Оцепљењем Kосова од Србије тај пројекат је 70 одсто реализован. Спајање Kосова и Албаније је питање техничко, а и да се формално не споје, они су већ једна јединка. Сад је на реду Македонија и део где живе Албанци, зато се иде на федерализацију Македоније стварањем треће државе Албаније релативизацијом граница – објашњава наш саговорник.
Где је реакција ЕУ
Милан Гулић стручњак за регион са Института за савремену историји сматра да би на изјаве из Бугарске требало да реагује Европска унија јер долазе од високог званичника државе која је њихова чланица.
Територија данашње Македоније је у Другом светском рату управо и била подељена тако да је један део окупирала Бугарска, а други Албанија. Сада се питамо да ли бугарски министар одбране призива та времена – пита наш саговорник.
Он сматра да би и званична Софија морала да појасни овај став свог министра да би се знало да ли је то његов лични или став Софије.
Ово одудара од обичаја политике ЕУ. Да се овако нешто чуло из престоница неких других земаља Брисел то не би толерисао – додаје наш саговорник.
Двоструки аршини очито постоје и оно што је некоме дозвољено некоме другоме није, напомиње Гулић алудирајући на однос ЕУ према Србији по питању Kосова, иако сматра да не може да се повуче паралела са оним што Бугарска прича везано за Македонију.
Националист