Замислите да вам неко честита рођендан тако што вам пожели брзу смрт. Управо то је суштина топле поруке која је из Беле куће послата у Србију – честита се Дан државности 15. фебруар, Сретење, уз искрене жеље да Србија нестане као држава.
Није ово никакво кривотворење честитке новог председника Америке Џозефа Бајдена која је стигла на Андрићев венац код председника Србије Александра Вучића.
Садржина тог писма заиста представља незапамћен цинизам и потпуно огољену увреду сваког грађанина Србије.
Бајден, без увијања и дипломатских обланди, честита нам Дан државности уз поруку да Сједињене Америчке Државе дају подршку постизању „свеобухватног споразума о нормализацији с Косовом, који је фокусиран на међусобно признање“.
Није потребно политичко и аналитичарско искуство да би се ова честитка протумачила на само један начин:
Америка захтева да се Србија потпуно одрекне 15 одсто своје територије, свог духовног и историјског седишта. Да се одрекне себе.
Америка сматра да Србија притом треба да се мазохистички перверзно радује чину коначног самоодрицања и да чак на томе захвали и вашингтонским партнерима.
Није познато да ли је времешни Џозеф Бајден можда заборавио да је Србија, за разлику од лажне републике Косово, међународно призната држава, чланица Уједињених нација и да њу нема шта додатно и посебно да признаје њена јужна покрајина.
Термин „међусобно признање“, који председник Америке парадоксално злоупотребљава као неку врсту компромиса или чак уступка Србији, у најмању руку је наивна подвала прихватљива искључиво за политичке имбециле, а не за озбиљну и суверену државу.
Честитка коју Бајден шаље имајући у виду и, како каже, 140 година партнерства САД и Србије, више представља неку врсту врхунца постмодерне мимикрије, лажи и опсене.
То је израз бахатости својствен џелатима који жртви допуштају последњи дим дувана или управницима логора који одобравају још једну кутлачу бљутаве каше затвореницима који славе рођендан.
Бајденова честитка ући ће тако у анале политичке историје по својој бестидној и шизофреној поруци која тешко може да остави равнодушним било кога ко воли ову земљу.
То је писмо које бахатост изводи готово до надреалних и неслућених граница пошто се брутални захтев за одрицање сопствене територије без срама увија у шарену машницу.
Нешто је Бајден, заједно са својим сарадницима, ипак чини се занемарио.
Србија на Сретење, 15. фебруара, поред Дана државности, обележава и дан кад је у Орашцу, у Марићевића јарузи, Црни Ђорђе подигао Србе на устанак против турске империје. Дан када је почела борба за слободу.
Тог дана се пред Србе не излази са овако ниским порукама и папирићима. Без обзира да ли Србијом влада дух Карађорђа или Милоша.
Свеједно је.
Предраг Васиљевић/Спутник