Ово је слика српске борбе за Стару Србију. Већина ове територије данас на жалост није у саставу наше земље. Данас испада да је све ово било узалуд и да су хектолитри српске крви проливени за слободу нашег југа били узалудни.
Српска револуционарна (или четничка) организација је створена у циљу коначног ослобођења Рашке, Косова, Метохије и Македоније (област позната као “Стара Србија” зато што је на њој настала и развијала се српска средњовековна држава) од Османске империје. Српска акција обухватала је тадашњи Косовски, Битољски и Солунски вилајет.
Централни одбор је основан 1902. године, док је Српски комитет основан у септембру 1903. године у Београду, спајањем централних одбора из Београда, Врања, Скопља и Битоља. Српске борбе за Стару Србију отпочеле су 1904. године.
Међу оснивачима су били Друштво Свети Сава, Генералштаб Војске и Министарство спољних послова Краљевина Србије. Током борбе за Стару Србију истакле су се многе историјске личности о којима 95% данашњих Срба ништа не зна.
ЧЕТНИЧКЕ ВОЈВОДЕ У СТАРОЈ СРБИЈИ:
Цене Марковић (с.Јелошник-Тетово);
Сава Петровић (Приштина);
Ванђел Димитријевић-Скопљанче (Скопље);
Јован Стојковић-Довезенски (с.Довезенце-Куманово);
Петко Илић-Муса (с.Старо Нагоричане-Куманово);
Тодор Крстић-Алгуњски (с.Отља\Алгуња-Куманово);
Риста Стевановић-Старачки (с.Старац Пчињски округ);
Павле Младеновић-Чича (с.Јачинце-Куманово);
Стојан Коруба (с.Шапранце-Пчињски округ);
Ђорђе Соколовић (Кратово);
Спаса Павловић-Гарда (с.Станча-Крива Паланка);
Петар Кацаревић (Малешево-Берово);
Доксим Михаиловић (с.Галичник-Маврово);
Ђорђе Цветковић-Дримколски (с.Лабуништа-Струга);
Анђелко Алексић (с.Мидинци-Кичево);
Мицко Крстић (с.Латово-Кичево);
Зафир Премчевић (с.Љубште-Порече);
Михаило Јосифовић (с.Македонски Брод-Порече);
Јован Цветковић-Долгач (с.Кошино-Пл.Бабуна);
Глигор Соколовић (с.Небрегово-Прилеп);
Јован Стојковић-Бабунски (с.Мартолци-Велес);
Стеван Недић Ћела (с.Стругово-Битољ).
ИЗВОР srpskaistorija