Док је Србија набављала вакцине са свих страна, у комшилуку су чекали на помоћ Запада или чак сматрали руске вакцине „провокацијом“.
Сада је враг однео шалу, пише Борис Георгиевски, уредник редакције ДВ на македонском.
Где се завршава брига о здрављу грађана, а почиње геополитика? Да ли се то двоје нужно мешају? У региону се то питање поставља све гласније.
На Западном Балкану већина људи може само немоћно да прати како масовна вакцинација тече у Србији или неким далеким земљама.
Многима то дође као дежа ви, након деценија када се током Хладног рата гледало на исток или запад, и збрајало колико атомских бомби имају Американци, а колико Совјети.
Данас је тема да ли чекати западне вакцине или поручили кинеске и руске, и да ли би ова друга опција наљутила савезнике из САД и ЕУ. Дебата је наравно теоретске природе, јер су људи широм региона, са изузетком Србије, вакцине видели колико и ономад атомске бомбе.
<стронг>Како то Србија може, а остатак региона не?
У Северној Македонији, Црној Гори, Босни и на Косову имунизација није ни почела, и не зна се када ће тачно. Према Европском центру за превенцију и контролу болести, ове земље спадају међу најпогођеније короном кад се узме у обзир број смрти према броју становника.
Ниједна од њих нема вакцине. Званичници обећавају да ће нешто стићи до краја месеца. Албанија до сада има симболичних 2.000 доза.
Изузетак је Србија где се вакцинише брже него у Европској унији. Како то Србија може, а остатак региона не? Локални политичари би рекли да одговор лежи у геополитици.
„Србија купује вакцине из Русије, али ми смо као држава оријентисани према Европској унији“, рекао је ове седмице Кречник Бектеши, македонски министар економије. Сличну ствар заступа и албански премијер Еди Рама који је понуду Москве да испоручи вакцину Спутњик В назвао „провокацијом“.
Док би Србија требало да до краја фебруара има укупно два милиона доза, највећим делом из Кине, у суседству су одлучили да се ослоне на међународни систем расподеле вакцина Ковакс, као и солидарност Европске уније и њених чланица.
Три чланице НАТО у региону – Црна Гора, Албанија и Северна Македонија – најпре демонстративно нису разматрале кинеске или руске вакцине. То се променило тек кад је постало јасно да се узалуд чека вакцина са запада и када је притисак јавности постао превелик.
„Заборавите бирократију, дајте одобрење за руску, кинеску или било коју вакцину, све су добродошле! Молићете на коленима да вам пошаљу вакцине“, поручила је македонским институцијама лекарка Татјана Гурзанова преко Фејсбука. Све је више таквих драматичних апела.
У међувремену Црна Гора очекује 50.000 доза Спутњика В, а Скопље је у понедељак коначно поручило 200.000 комада од кинеског Синофарма.
Тако ни здравствена криза није могла да прође без геополитичких натезања у овом региону који људи посматрају као запад Истока, и исток Запада.
Иако је каснио месецима и зарадио оштре критике у јавности, македонски премијер Зоран Заев очито је осећао потребу да се правда јер поручује кинеске вакцине. „Желим да потврдим да смо водили разговоре са нашим стратешким партнерима, НАТО и Вашингтоном, и закључили да набавка цепива из Кине није геополитичко питање, већ право сваке суверене државе“, рекао је Заев у једном интервјуу.
Уз вакциналну геополитику сада иде и вакцинални туризам који превазилази историјске и етничке поделе. Људи из Босне, Црне Горе, Северне Македоније и Косова свакодневно путују у Србију, надајући се да тамо могу некако да приме вакцину која штити од опасног вируса.
Пре се можда могло претпоставити да би спас могао да дође из неке суседне чланице ЕУ, попут Бугарске, Грчке, Румуније или Мађарске. Али, тамо би људи са Западног Балкана или наишли на затворене границе или на премало вакцина.
(Б92/ЕПА-ЕФЕ/ АНДРЕЈ ЦУКИЋ)
САД захтевале од Турске да се реши С-400 (видео)
