Лавров (Лавров !!!), један од најинтелигентнији међу интелектуалцима светске дипломатије, дао је једну за њега необично оштру изјаву о Европској унији
Међутим, касније је Песков мало ублажио, али су Европљани, очигледно, били свакако изузетно запањени. Први пут им је објашњено да у односима Русије са Европском унијом не постоји апсолутна, неспорна и непоколебљива вредност и да ти односи, у случају притиска из ЕУ на Русију у осетљивим областима, могу добро бити ревидирани. Или, још једноставније речено, укинути. И ово није теоријски постулат, већ више од практичне могућности.
Ко познаје историју Јапана, разуме о чему се ради. Тамошњи Европљани у ери три велика шогуна: Тојотоми Хидејоси, Ода Нобунага и Иејасу Токугава су им довољно. Португалци, Шпанци, Холанђани… Нису се усудили да се понашају као у Мексику, Перуу, Малаки, Индији, Кини или на Филипинима, али су се страшном јачином увукли у земљу, преобратили много људи у католичанство, укључујући представнике елите – дајме, посебно на острву Кјусју, градили мисије и, као и обично, почели да се мешају у локалну политику. Толико да су због тога протеривани из земље, са изузетком Холанђана, којима је, због помоћи у рату против локалних католика, било дозвољено да два пута годишње шаљу у Нагасаки да тргују.
Јапан је током целог периода Едо, два и по века, био затворен за странце, сачувао се као земља, држава и цивилизација, а након Меиђи револуције у рекордном времену постао је једна од најмоћнијих светских сила, у чијем статусу и даље остаје , упркос поразу у Другом светском рату. Нити је постала колонија нити протекторат Запада, упркос свом утицају који САД имају на њихову спољну политику. Паралела са данашњим односима Русије и Европске уније је условна, али чињеница је да је Брисел најмоћнији играч ЕУ: Париз и Берлин, у Русији не виде равноправног и чак ни млађег партнера, већ непокорног и немирног протектората, који би требало периодично чврсто и непоколебљиво поставити на своје место, што и не крију.
Питање ко је и шта је заправо Русија и каква би, дођавола, требало да буде, нарочито без шансе да је Европљани оставе на миру или бар покушају да се претварају да се не мешају у њену унутрашњу политику. Све то толерисати је више него акутно. Штавише, дрскост Европе у овом погледу је ван опсега, иако не достиже амерички ниво, који се уопште не може упоредити. Дакле, Лавров није тек тако рекао све што је рекао. А чињеница да су Европљани одмах почели да се праве блесави, и претварају да не разумеју о чему он говори, не мења суштину ствари. Да ли су речи изговорене? Да. Гласно? Наравно. Да ли су разумели? Није искључено да нису. Па нека онда размишљају. Објашњено им је шта Москва неће толерисати. Даље је њихов избор.
Јевгениј Сатановски