Хрватски државни тужилац Злата Хрвој Шипек саопштила је да нема законске основе за подизање захтева за заштиту законитости против пресуде Високог прекршајног суда којом је Марко Перковић Томпсон ослобођен за узвикивање усташког поклича „За дом спремни“ у песми „Бојна Чавоглаве“.
Државно хрватско тужилаштво (ДОРХ) саопштило је да је непостојање законске основе за улагање ванредног правног лека против правоснажне пресуде утврђено након што је претходно на седници Кривичног одељења ДОРХ-а размотрена иницијатива Антифашистичке лиге РХ, преноси Танјугу агенцију Хина.
То удружење иницирало је подизање захтева за заштиту законитости против пресуде Високог прекршајног суда од 2. октобра 2019. године, којом је потврђена пресуда Прекршајног суда Шибеника који је Перковића ослободио оптужбе да је извођењем песме, чији је интегрални део поклич „за дом спремни“, починио прекршај из Закона о прекршајима против јавног реда и мира.
ДОРХ је додао да је Томпсон ослобођен оптужбе након што је суд на темељу утврђеног чињеничног стања закључио да није доказано да би реметио јавни ред и мир.
Подсећају да је Високи прекршајни суд одбио поднету жалбу због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и потврдио првостепену пресуду.
Тужилаштво је прецизирало да је певач ослобођен јер није доказано да је починио дело за које се оптужује и додало да се ради о ослобађајућој одлуци која не проблематизује правно питање, већ је то питање чињеничног стања.
Међутим, правилност и потпуност утврђивања чињеничног стања није законска основа за подизање захтева за заштиту законитости, па тако нису испуњене законске претпоставке за подизање тог ванредног правног лека, закључује ДОРХ.
Пресуду Високог прекршајног суда у случају Томпсонове „Бојне Чавоглаве“ немогуће је оспоравати редовним правним лековима јер је правоснажна.
Међутим, могуће је оспоравати ванредним правним лековима о којима одлучује Врховни суд.
Захтев за заштиту законитости ванредни је правни лек који може иницирати било ко ко сматра да је пресудом повређен закон или Устав.
Иницијатор се, међутим, не може директно обратити Врховном суду, већ се с иницијативом обраћа ДОРХ-у, који након анализе те иницијативе оцењује да ли је она утемељена или не.
Уколико тужилаштво ту иницијативу оцени утемељеном, упућује Врховном суду захтев за заштиту законитости, преноси Танјуг.