„Против БиХ се увелико води хибридни рат”, тврдња је којом Денис Бећировић, делегат у Дому народа парламентарне скупштине БиХ из опозиционог СДП-а, изабраним званичницима у Сарајеву указује на „опасност по земљу” коју, како каже, изазива – Србија. Бећировић, наиме „раскринкава” наводне намере Србије која, тврди он, има циљ да БиХ постепено учини неспособном за одбрану независности и територијалног интегритета и суверенитета. Док покушава да „оголи” намере Београда, Бећировић се позива на мишљења „неких” који су му рекли да је операционализација тог плана дошла у четврту фазу.
Својим тврдњама Бећировић је дао и институционални облик, предложивши иницијативу у Дому народа по којој Савет министара БиХ у року од три месеца треба да припреми анализу о „вођењу хибридног рата против БиХ с предлогом мера за ефикасније сигурно деловање и јачање државних капацитета одбране”. Србија, уверава у то Бећировић, против БиХ води политички, дипломатски, медијски и психолошки рат, али све чешће уплитање види и од стране Хрватске. Каже да БиХ „мора одговорити на такве претње”, па у помоћ позива – међународну заједницу.
Иначе, у последње време се све чешће чују претпоставке да би се међународна заједница могла снажно ангажовати у БиХ на уставним реформама, а званичници у РС истичу да се активно ради на томе да се у складу с предлозима Сарајева, као и минулих година, тим процесом ојачају органи БиХ, на штету ентитета. „Нисмо ми наивни да не видимо о чему је реч”, каже Бећировић.
Он даље разрађује властите тезе тврдњама како, „на бази доступних извештаја и навода људи који се баве том проблематиком, постоји доста индиција да обавештајне агенције из Србије воде хибридни рат против БиХ”. Он брине и због „мноштва такозваних културних центара у РС и Србији који под плаштом развоја културе и односа између српског и руског народа, врло субверзивно и обавештајно делују у корист Србије и Русије”. Србија је, каже, усвојила Стратегију националне безбедности „у којој је део БиХ, тачније ентитет РС, третиран на начин као да је реч о Војводини”.
Сарајевски медији се питају да ли се против БиХ заиста води хибридни рат, па су консултовали Миралема Капетановића, из области безбедности, који на то питање одговора потврдно, па каже да су мете разнолике – од политичког, безбедносног, правосудног, економског сектора, „све до покушаја угрожавања босанскохерцеговачког идентитета од стране суседних држава”.
Потпредседник Скупштине РС Милан Петковић каже за „Политику” да се за Србију може рећи превасходно да води мирнодопску политику, усмерену искључиво на помоћ БиХ.
„Можда Бећировић хибридно ратовање препознаје у томе што су уз помоћ Србије запослени радници у Дрвару. Србија на све начине помаже БиХ, оба ентитета. Сарајево не скрива своје стратешке намере за централизацију БиХ. Све време лобирају и врше притисак на високог представника, желећи да прикажу Србе као лоше момке. Све док Србија стоји на позицији гарантовања Дејтонског споразума, некима ће за дневну политику згодно доћи опаске о наводном уплитању. Србија се зарад дугорочних циљева Бошњака увлачи у дневну политику с којом нема никакве везе”, каже Петковић.
Новинар „Вечерњег листа”, издања за БиХ, иницијативу Бећировића описао је као део „великобошњачког пројекта” који се настоји реализовати у БиХ, а до којег пут води кроз компромитовање и ућуткивање Загреба и Београда.
„Сетимо се наводне афере, измишљене у Сарајеву, да су хрватске службе врбовале селефије како би компромитовали бошњачку страну и јадне селефије. Та подвала у режији АИД-а (бошњачка ратна служба), то јест параобавештајне службе у оквиру Обавештајне службе БиХ, пласирана је дан пре посете премијера Пленковића Хрватима у БиХ. Тај ситни детаљ говори колико је та прича о уплитању провидна и чему је намењена”, каже Крешић за наш лист.
Он даље наводи како су покушаји да се српска и хрватска страна ставе у контекст руских агентура направљени само не би ли најзначајнија светска сила Србе и Хрвате ставила у немилост, а испунила политичке циљеве Бошњака. А те циљеве, истиче, Изетбеговићев СДА види кроз декларацију Алије Изетбеговића, а СДП и друге, како они кажу – пробосанске странке, кроз доминацију већине, а ствари се своде на једно те исто.
Младен Кременовић/Политика