Да ли ће корона увести свет у нови хладни рат Америке и Кине прерано је рећи, али трајекторија њихових односа указује на нове конфронтације. Кина је још далеко од тога да смени Америку као суперсилу, посебно када се ради о војној моћи, али у посткорона свету биће спремна да се такмичи за титулу.
Фронтални ковид-удар на јавно здравље, глобалну политику, економију и социјални живот још траје, а док се премеравају димензије потреса постаје јасно да је корона катализатор стварања новог биполарног света: Америке и Кине.
Корона је разоткрила колико су запостављене идеје социјалне правде. Задала је ударац мултилатерализму. Била је савезник антиглобалиста и поборника национ-држава. Разбила је сан о интеграцијама без граница. Омогућила је да ауторитарни режими постану не само бројнији, већ и репресивнији.
Иако је постајало све јасније да глобални изазов захтева глобални одговор, вирус је наставио да поткопава светски економски поредак показујући да није опремљен да се адекватно избори са изазовима мегазараза или климатских промена.
Државе су се понашале као да је вирус искључиво њихов: затварале су границе, правиле залихе заштитне опреме, контролисале извоз. Било је видљиво да ниједна од великих сила не тражи решења у мултилатералном систему који је доспео до јадног стања.
Ковид 19 насрнуо је на водеће демократије Запада затичући их неспремне. Пре две деценије, у време велике финансијске кризе, САД су преузеле лидерство и обезбедиле да је савезници следе. Препознајући опасности, придружила се и Кина.
Данас је Кина неупоредиво самоуверенија и тражи прилику да – капиталишући на исказаним симптомима неорганизованости и недостатка солидарности Запада – промени глобални поредак у своју корист.
Кина се у старту ослонила на „дипломатију маски” а потом и на агресивну промоцију супериорности комунистичког система „централизоване ефикасности”. Истраживања јавности у тим данима указивала су на општу склоност ка јаким лидерима који ће умети да се изборе за кризом. Кина се представила као спасилац.
Доналд Трамп је у то време лансирао појам „кинески вирус” и оптуживао Пекинг за прикривање заразе, па је корона постала елемент њиховог трговинског рата. Конфликт се пренео и на Светску здравствену организацију коју је Трампова администрација демонстративно напустила.
Америка је добила новог председника. Џо Бајден је најавио обнову уздрманог савезништва са партнерима у ЕУ и НАТО. Нема сумње да ће дипломатија одрадити свој посао повратка мултилатералности. Друга је прича са Кином која је на мети његових критика због удара на грађанске слободе од Хонгконга до Синђанга. Бајден је током кампање оптуживао Трампа да је сувише „мек” према Пекингу.
Кина је сада активни учесник политизованог марша вакцинације. Од Индонезије преко Мађарске, Србије и Турске, до Бразила, у току је моћна кампања Пекинга. Док западни произвођачи покушавају да намире тржиште, Кина шаље милионе доза вакцине земљама које су на зачељу реда за цепиво са Запада.
Бајден неће да допусти да глобални здравствени „Пут свиле” оствари предвиђања већине Европљана који сматрају да је Америка пала и да ће у деценији која долази Кина бити моћнија. Вашингтон неће одустати од амбиције да спречи да Кина постане светска сила број један иако је Кина једина велика економија која је избегла пад и у 2020. забележила раст БНП-а од 2,1 одсто, а ове године очекује великих 8,2 процента – чиме је на солидном путу да 2028. претекне САД.
Ривалство две водеће економије обележава нови светски поредак у настанку, мада су различита тумачења природе тог сукоба. Једни су уверени да се идеологија враћа у међународне односе и да се појачава битка између демократије и ауторитарности.
Други процењују да се конфликт значајно разликује од идеолошког сукобљавања из времена америчко-совјетског надметања током хладног рата. Не ради се о сукобу капитализма и социјализма, тврде, већ о борби за глобалну економску и финансијску надмоћ.
Да ли ће корона увести свет у нови хладни рат Америке и Кине прерано је рећи, али трајекторија њихових односа указује на нове конфронтације. Кина је још далеко од тога да смени Америку као суперсилу, посебно када се ради о војној моћи, али у посткорона свету биће спремна да се такмичи за титулу.
У контексту тог ривалства, не значи да међународне организације неће задржати статус арене у којој се воде геополитичке игре. Многи, укључујући Русију и Кину, желе да сачувају поредак који им омогућава да задрже своје позиције.
Нови биполарни систем ће несумњиво представљати велики изазов за Русију. Чувајући стратешко партнерство, Русија и Кина се слажу да треба променити поредак који се окреће око САД и Европе, али Москва не би да се сврстава у сукобу демократије против ауторитарности и избегава да постане члан блока који предводи Кина.
Имајући у виду растући економску, технолошку и финансијску зависност Русије од Кине то није искључено, али за очекивати је да ће токови руске спољне политике бити више усмерени према Европи, Индији и Јапану.
Велики изазови стоје и пред Европском унијом. После година кризе, ЕУ је испољила недостатке у систему владавине, кризног менаџмента и ефикасности механизама одлучивања. Поредак уније као парадигме либералних вредности угрожен је растом евроскептичних снага и притисцима Русије и Кине. Вирус корона подигао је нове зидове и донео ограничења кретања.
Ако је ковид 19 капитално допринео рушењу председника Америке, могао би значајно да преобликује свет. Успостављен је тренд растуће међуповезаности и међузависности. Глобализација ће захтевати нове, хуманије форме. Повратак национализму нити је реалан, још мање жељен.
Пандемија буди успаване демократије Запада и подсећа их да само у садејству могу да обезбеде здравље људи, просперитет и социјалну правду грађанима на које су заборавили. Исток остаје исток. Западни Балкан је пред изазовом да препозна тектонска померања.
Светски поредак има тенденцију да се у почетку мења поступно, а онда одједном у потпуности. Видећемо.
Бошко Јакшић/Политика