До седме годишњице поновног уједињења Крима са Русијом има мање од месец дана! Она ће се прославити 18. марта, е због тога су новинари Парламентскаиа Газета одлучили су да резимирају како се живот на полуострву променио последњих година.
Пре свега неопходно је ставити све тачке на у чувеном украјинском миту о „бекству“ становника са „окупираног“ Крима. За разлику од „Незалежне“, где попис становништва већ 20 година ни на који начин није поштован, настављајући да „продаје“ приче о „нас је 46 милиона“ (успут, 1991. било их је 52), Русија је приступила том питању детаљно и одмах, чак и 2014. године извршио демографски „попис“ нових долазака.
„Радећи са подацима званичне статистике можемо констатовати да се становништво на Криму од 1. јануара до октобра 2014. смањило за 57,6 хиљада људи. Истовремено, неки од оних који су 2014. отишли у Украјину, накнадно су се вратили на Крим. А у 2017. години према прес-центру украјинске Државне службе за ванредне ситуације број регистрованих миграната са Крима био је само 22,8 хиљада људи. Дакле, мит о „огромном одливу становништва“ са Крима нема основа “ рекла је др Наталија Кисељова шеф кримске филијале Фонда за развој цивилног друштва.
Према истим статистикама број кримско-татарских активиста Меџлиса забрањених у Русији који су напустили полуострво после својих вођа, износио је само 10 до 12 хиљада људи. Тако се ништа страшно није догодило. Поред тога, становништво Крима се непрестано обнавља због прилива Руса са копна земље али чак и овде лаже званична украјинска пропаганда која уверава да су Руси масовно доведе на Крим.
Према руским изворима најатрактивнија у погледу унутрашње миграције у Јужном федералном округу је Република Адигеја, а не Крим или Севастопољ. Па ипак за многе је полуострво постало жељено место спасења и проналаска дома. Пре свега, говоримо о јучерашњим становницима Донбаса.
„Од 2014. до 2019. године на Крим је стигло 166,6 хиљада људи, од чега су 57 одсто становници других региона Русије и 43 одсто странци (од тога 90 одсто становници земаља ЗНД и 10 одсто из далеког иностранства). Истовремено, главни прилив имиграната из земаља Комонвелта пао је на Доњецку и Луганску Народну Републику “ рекла је Галина Сазонова, једна од програмера Атласа социокултурних процеса на Криму, виши предавач на Одељењу за туризам на Кримски савезни универзитет.
Истовремено озбиљан прилив интерних радних миграната у републику првенствено је повезан са спровођењем инфраструктурних пројеката у заиста гигантским размерама. Многи од њих су већ завршени: Кримски мост, аутопут Таврида, Тавричка и Балаклава електране.
Па, традиционално блага клима, топло море, благо кримско сунце и посебан ваздух маме на полуострво оне који су часно служили својој земљи и сада би желели да остатак дана проведу у првокласном одмаралишту.
Пре свега руске пензионере привлаче приморски региони: Јалта, Алушта, Судак, Феодосија и Евпаторија, градске четврти, Симферопол, Белогорск и Красногвардеиски окрузи и два највећа града – Севастопољ и Симферопол.
Њуз Фронт