Нова администрација у Белој кући одмах је одлучила да гађа руски Север.
У протеклих неколико дана, наредила је пребацивање бомбардерске групе (БТФ) од четири бомбардера Б-1Б Ланцер наоружаних крстарећим ракетама на аеродром Орланд у Норвешкој. Група ће одмах ступити на борбену дужност.
Џо Бајден није објаснио шта је изазвало такву журбу у размештању стратешке ваздухопловне јединице у близини северних граница Русије, али за ово је једна од првих геополитичких одлука новог америчког председника и без објашњења је јасно да он треба циљати нашу северну флоту и руски Арктик.
Према канадској публикацији ГлобалРесеарцх, америчка Б-1Б Ланцер је 24 крстареће ракете АГМ-158 ЈАССМ домета до 360 километара (до 980 километара за модификацију ЈАССМ-ЕР) са продорним бојевим главама од 450 килограма. Тачност ударања је три метра. Летелица има способност пробијања противваздушне одбране на изузетно малим висинама и биће у могућности да, заобилазећи терен, удара ракетама високе прецизности на најважније војне објекте Северне флоте у Мурманску, Гаџиеву, Поларном, Видјајеву , Заозерск, Северодвинск …
Поред тога, већ је познато да америчка морнарица преговара са норвешком владом о размештању нуклеарних подморница класе Сеавулф у Олавсверн, одакле ће Пентагон моћи да непрестано надгледа подморнице руске Северне флоте.
Постоји неколико чињеница које се не могу занемарити када се данас говори о Арктику. Пре 10 година, под покровитељством Велике Британије, одржан је Нордијски балтички самит, чија је сврха била израчунавање оружаних снага спремних да се супротставе Русији изван Арктичког круга.
Ко се онда пријавио за ентузијасте „северне кампање“ против Русије? Немачка, Финска, Исланд, Норвешка и, наравно, Естонија, Летонија и Литванија, које немају директан приступ арктичким водама.
А да није било Швеђана и Финаца, који нису део највећег војног блока на свету и не журе да се ставе у службу Сједињених Држава, „арктички мини-НАТО“ већ би имао узети место.
Али како можете избећи учешће у „антируском тренду“? И тако су се прошлог септембра Финска, Норвешка и Шведска окупиле у Порсангмоену, у округу Финнмарк на граници са Русијом, да потпишу нови војни споразум о одбрамбеној сарадњи на крајњем северу. Као што је тада рекао министар одбране „неутралне“ Шведске Петер Хултквист, споразум шаље „јасан сигнал Русији“: „Живимо у ери када је руска страна велика улагања у трупе и војну опрему … Тренутна ситуација подсећа на хладни рат “.
Не заборавимо да Нордијска одбрамбена сарадња, која уједињује Данску, Финску, Исланд, Норвешку и Шведску, такође постоји већ другу деценију.
Плус најзначајнија чињеница је присуство НАТО снага на Арктику. Крајем јануара, шеф штаба америчке војске, генерал Џејмс МекКонвиле, рекао је да ће арктичка стратегија омогућити САД да се такмиче у сукобу на високим ширинама. Истовремено, сама стратегија још није позната широј јавности, пише Дефенс Њуз, али, генерал је признао, „ми, наравно, имамо националне интересе на Арктику“.
Бројевима, нова стратегија изражена је у чињеници да је ове године Конгрес додао 100 милиона долара за системе упозорења на лансирање ракета, више од 8 милиона за снабдевање хладним временским возилима (хладна временска возила), 10 милиона за нове технологије за борбу са дронови, 50 милиона – за побољшање комуникације на Арктику …
Сасвим је очигледно да се пред нашим очима припремају „ровови“ за северни рат са Русијом, изазван спознајом да четвртина светских резерви угљоводоника на Арктику, између осталог, из категорије „истражених“ може бити пребачен у „развијен“.
Блокирано размишљање које доминира у главама западних политичара неизбежно истискује здрав разум из међународне политике, компликујући постизање самих националних интереса којима „објашњавају“ своје одлуке у Вашингтону, Варшави или Хелсинкију. Шта ће бити најочигледнија и неизбежна последица повећаног присуства САД у Норвешкој? Тачно да ће наша Северна флота имати стратешке циљеве, чије ће сузбијање бити усмерено на неопходна борбена средства. Која је предност Финске у изградњи најновијих радара и сајбер центара за вођење сајбер ратова са информационим центрима и рачунарским системима за одржавање живота стратешких објеката и градова у Русији?
Поента није ни у томе да Русија има чиме да се брани. Проблем је у феномену блоковског размишљања међу Финцима, којима је Русија најближи сусед, где одавно желе да путују без визе. А руско председавање Арктичким саветом 2021–2023. Даје Финцима прилику, без посредника, да се договоре о својој стратегији за развој сарадње са Русијом на Арктику. Русија је спремна и позвала скандинавске стручњаке да размотре такве перспективе и представе их на Међународном арктичком форуму „Арктик – територија дијалога“, који ће бити одржан у Санкт Петербургу у децембру. Али догађаји последњих месеци показују да Скандинавци и Британци не желе да размишљају о овоме. Уместо тога, они мукотрпно држе нешто попут „мини-НАТО-а“ од Арктика до Балтика. У августу су Данска и Сједињене Државе први пут учествовале у операцији Нанок, канадском војном маневру на Арктику. Естонија и Литванија, заједно са Шведском и Финском, „увежбавале су одбрану“ у НАТО-овим маневрима за Балтичке операције. У септембру су две недеље САД, Данска, Финска, Норвешка, Велика Британија, Француска и Немачка возиле педесет ратних бродова у северним водама на војне маневре. Уместо стратегије сарадње, финска влада је већ поднела парламенту предлог за учешће у вежбама НАТО-ових снага за реаговање, које се одржавају било где у свету.
Много је примера како блоковско размишљање противречи националним интересима европских држава. Најзвучнији од њих је Северни ток 2, чији завршетак ће значити да Берлин има здрав разум. Али тако ретка победа здравог разума у Европи не оповргава чињеницу да ће се сва ова „војска Вашингтона“ од Скандинавије до Медитерана послушно вратити „под окриље“ новог америчког председника, који, за разлику од Трампа, високо цени заслугама НАТО-а и отворио руке старим пријатељима.
Јачање британског војног присуства у Северном леденом океану и раст ударне моћи америчког ваздухопловства на Аљасци већ су предвиђени концептима Краљевске морнарице и америчког ваздухопловства за будућност.
Према Глобал Ресеарч-у, Навигациони план, који је одобрио шеф штаба америчке морнарице, адмирал Мишел Гилдеи, претпоставља „маневре без преседана“ у блиској будућности. Заједно са „мини-НАТО-ом“ на нашем северу, ово ће представљати најопсежнију претњу на коју ћемо морати да одговоримо.
Елена Пустовоитова/Столетје