Тријумфални повратак америчких демократа на међународну политичку сцену није успео.
Само две недеље након инаугурације Џоа Бајдена, француски председник Емануел Макрон јавно је говорио о значају дијалога са Москвом. Нагласио је да је Русија део Европе, што се не може једноставно игнорисати. Раније је Европска унија закључила важан инвестициони споразум са Кином. То се догодило неколико дана након што је Џејк Саливан, Бајденов саветник за националну безбедност, најавио „ране консултације“ са Европом о антикинеској кампањи, пише Њујорк тајмс.
Бајден ће ускоро одржати говор на Минхенској конференцији о безбедности. Када је на овом месту говорио пре две године, демократа је жалио за штетом коју је администрација Доналда Трампа нанела некад снажном односу између САД и ЕУ. Тада је рекао да ће се Сједињене Државе вратити и преузети улогу вође западног света. У петак ће председник вероватно поновити то обећање. Али ако под вођством Бајден подразумева повратак традиционалној америчкој пракси „ми одлучујемо, ви следите“, Европљани би могли рећи да је то време прошло.
Трговински споразум између ЕУ и Кине и жеља за нормализацијом односа са Русијом показују да Европа има своје интересе и идеје у погледу своје улоге у светској арени. За Бајдена ово постаје проблем, пише лист.
„Бајден показује невероватно ратоборан приступ Русији, уједињујући је са Кином и дефинишући нови глобални хладни рат“, рекао је Џереми Шапиро, шеф истраживања у Европском савету за спољне односе.
Према стручњаку, многи европски лидери су нервозни због приступа америчких демократа. Други једноставно показују равнодушност према плановима Вашингтона.
„Увек је постојало јасно разумевање да се не можемо једноставно појавити и рећи „Здраво, момци, вратили смо се“, рекла је Андреа Кендал-Тејлор, портпарол Центра за нову америчку безбедност. „Али чак и уз све ово, мислим да је постојао оптимизам да ће бити лакше него што се заправо испоставило“.
У првим данима свог председавања, Џо Бајден је предузео низ разметљивих корака ка помирењу са Европом. Вратио је Сједињене Државе да испуне услове Париског климатског споразума и обећао да ће разговарати о ситуацији око иранског нуклеарног споразума. До сада ово није имало жељени ефекат.
„После замрзавања односа под Трампом, очекивао сам још загревања. Не видим то“, рекао је Улрих Шпек, старији сарадник Немачке маршалове фондације.
Испоставило се да ће окретање Европе против Русије и Сједињених Држава бити много теже, пише Њујорк тајмс. Иако су Сједињене Државе прогласиле Кину својим главним непријатељем, Европа и НР Кина имају виталне трговинске односе. Европљани је тешко доживљавају као непријатеља. Слична је ситуација и са Русијом. Иако се према њој редовно изливају оптужбе, ЕУ нема жељу да се свађа са државом која испоручује гас Европи.
Амбиције вашингтонских елита било би лакше остварити да Велика Британија остане у Европској унији. Увек је била понављач америчких идеја у Бриселу, али је напустила заједницу, изгубивши некадашњи утицај.