Американци су нудили три милиона долара и промену идентитета Радету Марковићу, бившем шефу Државне безбедности, уколико оптужи Слободана Милошевића приликом сведочења у Хагу.
Ово након готово две деценије открива Горан Петронијевић, један од тадашњих Марковићевих адвоката. Како тврди, понуду је изнео некадашњи главни тужилац у Хашком трибуналу Џефри Најс.
Комплетно нов идентитет, измештање с породицом у трећу државу, имовинско обезбеђење до краја живота, помињало се три милиона долара – каже Петронијевић.
НИЈЕ ПОСЛУШАО
Од договора, међутим, није било ништа.
Марковић је тада отишао у Хаг и сведочио, али онако како је он желео, што се није допало хашким тужиоцима, који су имали специфичну улогу у процесу преговарања са сведоцима-сарадницима – навео је Петронијевић.
Адвокат Тома Фила, један од правних заступника Слободана Милошевића у Хагу, оцењује за Српски телеграф да се тадашња власт додворавала Американцима, чија је жеља била да довуку Милошевића пред суд.
Могуће да је Најс то нудио Марковићу. Он је обична америчка бараба, коју су пустили овде да вршља по Београду. Ишао је са заштитом, упадао свуда, покушао је и код мене у канцеларију да упадне, али сам га избацио. Када је ДОС дошао на власт, радили су све живо да се додворе Американцима, понашали су се доушнички с Америком. Дошао је као победник, победио Милошевића, довукао га пред суд – наводи Фила.
Никола Шаиновић, некадашњи премијер Србије, такође хашки оптуженик, наводи да су сведоци на разне начине притискани за време суђења Милошевићу, као и да су Американци и Британци били господари тог суда јер су њихови тужиоци управљали процесом.
Они су у припреми за Милошевићево суђење спроводили разне притиске на разне људе, с разним врстама уцена и понуда. Један мали број је успео, нажалост, али с трагичним исходом попут Милана Бабића, који је пристао да сведочи, међутим, они му никада нису обезбедили породицу и на крају су га уценили да сведочи и против Милана Мартића, што није могао да издржи и извршио је самоубиство – објашњава Шаиновић.
ДВОСТРУКА ИГРА
Шаиновић наводи и друге понуде.
Нуђено је генералу Ојданићу да сведочи и да се ослободи Хага, генерал је одбио, нуђено је мени да сведочим и променим идентитет, мислим да су Радету Марковићу нудиле то и домаће власти, да су чак и били непоштени, нудили су, а онда су му елементе понуде узели као сведочење, на основу кога је осуђен, верујем да му је исто тако нудио и Хаг – наводи Шаиновић за Српски телеграф.
Супруга: Нудили му да бира земљу
Ива Марковић, супруга бившег шефа ДБ, 2016. је проговорила за медије о истрази и суђењу њеном супругу, наводећи да су све време на њега вршени страховити притисци да каже да је по налогу Милошевића или његове жене учествовао у политичким убиствима.
Раде је увек био спреман да каже своја сазнања, али то се није уклапало у њихову, наводну, истину. Тако је било и са сведочењем у Хагу. Нудили су му слободу у замену за то да сведочи против Милошевића пред Хашким трибуналом. Није пристао. Зоран Мијатовић, Горан Петровић и Душан Михајловић извели су га из ЦЗ и одвели на разговор 31. маја 2001. Тада су му нудили да изабере земљу у коју хоће да оде с породицом, да добије нови идентитет, материјалну сигурност. Све, само да оптужи Милошевића. Није пристао – навела је Ива Марковић.
Џефри Најс га је посетио у затвору
Душан Машић, адвокат Радета Марковића, 2002, уочи суђења у Хагу, изјавио је да је његов клијент спреман на сарадњу, али да сматра да није учинио ништа лоше. Марковић је доспео у затвор после пада Милошевића и тада га је посетио тужилац трибунала Џефри Најс.
Мој клијент му је рекао да је спреман да сведочи јер признаје сваки суд с којим његова земља сарађује. Марковић сматра да ни он, а ни Милошевић нису учинили ништа лоше и нема намеру да лаже или терети било кога да би извукао ма какву корист за себе – навео је тада Машић.
Ко је Раде Марковић
каријеру започео 1970.
убрзо након убиства Радована Стојичића Баџе постао начелник ресора Јавне безбедности, са чином генерал-потпуковника
чин генерал-потпуковника и место начелника СДБ добија после смене Јовице Станишића 1998.
бивши начелник службе државне безбедности Србије
осумњичен за учешће у политичким убиствима између октобра 1998. и јануара 2001.
ухапшен је 23. фебруара 2001.
осуђен 30. јануара 2003. за помагање у прикривању четвороструког убиства чланова Српског покрета обнове на Ибарској магистрали
осуђен на 40 година затвора
борави у Забели, у седмом павиљону, са око 150 затвореника
у затвору написао књигу „Казна без злочина“
Кристина Илић/Република.рс