Финале Светског првенства у кошарци, 1990. године у Аргентини памтиће се по победи Југославије, али и по инциденту који се одиграо по завршетку утакмице, када је на паркет дворане Луна Парк у Буенос Ајресу улетео Томас Шакић са хрватском заставом, коју је Владе Дивац одузео и бацио на паркет.
Спекулише се да је Томас Шакић син озлоглажених усташа и свирепих кољача из логора Јасеновац, Динка и Наде Шакић, али за то не постоје аутентични докази.
Динко Шакић, управник логора Јасеновац током Другог светског рата, емигрирао је у Санта Тереситу у Аргентини. После краха НДХ Динко Шакић је побегао у Аргентину са супругом. У овој држави, Динко и Нада добили су троје деце. Динко Шакић је у регистар грађана уписан као Љубомир Билановић Шакић и то име су наследила и његова деца.
„Звали су ме људи из Аустралије, Јужне Америке… Видели су заставу коју нису смели да покажу од 1945, године“ – рекао је пре неколико година Шакић.
Шакић је рођен у Розарију од родитеља који су хрватски емигранти, а многи га повезују са злогласним Усташким официром из Јасеновца, Динком Шакићем, за којег тврде да му је можда чак и отац!
Томас то никада није потврдио, иако на Википедији пише тај податак. Када у претраживачу откуцате „деца Динка Шакића“, појавиће се управо његово име.
Боље да о томе не причамо – рекао је након што му је постављено то питање.
Евидентна је спојница између њих двојице, јер је Динко Шакић емигрирао у Аргентину 1947. године.
„Ја сам Аргентинац, а не Хрват. Рођен сам у Росарију, имам хрватско порекло, али следеће године ћу на Мундијалу навијати за Аргентину. Ја сам човек који је носио хрватску заставу тог дана“ – казао је Томас пре четири године у једном интервјуу нагласивши да је професор у пензији, а да је некада био и новинар.
Прилично лепа спортска прича претворена је у свађу два пријатеља и велика кошаркаша као што су Дивац и Петровић, а за то је превасходно крив Томас, док се сада налази и веза са свирепим убицом за којег никада није установљено да ли му је отац, али никада није ни негирано.
Сам Динко Шакић је, живео прилично мирним животом у Аргентини до 1990. године када је дао први интервју за Ферал Трибјун. Четири године након тога се сусрео са тадашњим председником Хрватске, Фрањом Туђманом, на рецепцији хотела у јужноамеричкој држави, а том приликом је дао још један интервју где је рекао да би волео да је више Срба убијено у Јасеновцу и да би поново урадио све, као и да спава као беба и поред почињеног.
Већ 1998. године, Шакић потврђује да је био на челу логора у Јасеновцу, али пориче да је било ко тамо убијен у раздобљу Другог светског рата, те да су сви који су нестали у ствари умрли од разних болести.
Након емисије која је емитована на националној телевизији у Аргентини, председник те земље Карлос Менем издаје наређење да се ухапси човек који нестаје до маја 1998. године када бива пребачен у Хрватску где му се судило за недела.
Шакић је, и поред свега што је радио, био је практично збринут у затвору у Лепоглави где је имао телевизор, компјутер, а могао је да посећује жену у старачком дому неколико пута месечно. Преминуо је 2008. године у болници, а његова је жеља била да га кремирају у усташкој униформи, што је и учињено.
Шакић је имао троје деце, од којих постоје евидентне повезнице да Томас јесте једно од њих, поготово указује на то чињеница да је Динко живео у Санта Тересити где је рођен човек који је изазвао инцидент након кошаркашке утакмице.
Динко Шакић, којем је децу крстио нико други до Анте Павелић, смејао се на пресуди и причи о Јасеновцу, а то прилично боли, имајући у виду актуелизацију те теме новим филмом „Дара из Јасеновца“.
Што се тиче меча у Аргентини, Југосалвија је победила Совјете са 92:75.
Курир