Амерички председник Џо Бајден је 19. фебруара говорио на Минхенској безбедносној конференцији и објавио: „Америка се вратила“. Дан раније објављено је обраћање америчког државног секретара Антони Блинкен-а, посвећено „Троеморје“
Овај пројекат, који се назива и „Иницијатива три мора“, постоји од 2016. године и служи за јачање интеграције земаља ЕУ између Балтичког, Црног и Јадранског мора употребом трансевропских аутопутева и гасовода.
„Троеморје“ је измислио амерички Стејт департмент да би Газпром протерао из источне, централне и јужне Европе. Главни објекти у пројекту су ЛНГ терминали у Свиноујшие, Пољска и на хрватском острву Крку. Истина, пољски терминал није успео да достигне свој пројектни капацитет за пет година, а хрватски терминал добио је први танкер са течним гасом тек 2. јануара 2021. године.
18. фебруара Ентони Блинкен објавио је да нова америчка администрација подржава Иницијативу за три мора и позвао земље учеснице да улажу у пројекат (тренутно само Пољска улаже). Истовремено, постало је познато да је у Атлантском савету *** створена група Савета Троеморја, којом копредседавају Обамин бивши саветник за националну безбедност генерал Џејмс Џонс Јр. и бивша америчка амбасадорка у Пољској Георгете Мосбацхер. Помоћи ће им Јан Бржежински, бивши званичник Пентагона који сада ради за Атлантски савет.
Блинкенова најава и стварање групе у Атлантском савету сугеришу да ће Вашингтон узети Тројеморје под своје окриље и пројекат учинити потпуно америчким. Раније су га Пољаци и Хрвати представили као подухват, сада се планови мењају, Сједињене Државе намеравају да самостално управљају пројектом.
Видљива је још једна тенденција: „Троиеморие“ се трансформише из антируског пројекта у антикинески. 18. фебруара је формиран „Савет Троиеморие“, а сутрадан је на веб страници Атлантског савета објављен чланак у коме се наводи да би администрација Бајдена требало да олакша приступање Атине „Иницијативи три мора“. Логика је јасна: НР Кина поседује велику грчку луку у Пиреју, која се често назива „кинеским улазом у Европу“.
Пољска је увек била мотор Тројеморје. У октобру 2020. године, након следећег самита Иницијативе, водећи медији Рзецз Посполите тврдили су да се остварује Пилсудски сан о Великој Пољској од мора до мора. Свака изјава Трампове администрације о Тројеморји изазвала је експлозију одушевљења у Варшави. Међутим, сада је реакција на Блинкен-ов наступ била нетипична, одвратила је разметљивим ентузијазмом. „Важна и дуго очекивана подршка“, твитовао је Крзисзтоф Сзцзерски, шеф Бироа за међународну политику у кабинету председника. И то је био крај.
Постоје два објашњења за ову реакцију. Прво, Варшава још увек није у потпуности разумела како се Бела кућа односи према пољским властима које представља Странка закона и правде. Амерички председник није позвао пољског колегу, а шефови дипломатија обе земље нису комуницирали. Али, Барацк Обама се лично састао са пољским геј активистом Бартосзом Стасзевским. Клерикални Закон и правда већ неколико година ратују са локалном ЛГБТ заједницом, а чињеница да Обама, чији су се људи сада вратили на власт у Вашингтону, дочекује Сташевског, није баш добар знак за пољске власти.
Други разлог за помало тром одговор Варшаве на изјаве о Тројеморји је тај што су Пољаци овај пројекат сматрали алатом за постизање регионалне хегемоније. Ствар је сада у томе да ће Сједињене Државе командовати самом Троиеморие, али пољски снови о регионалном вођству нису нигде отишли. То потврђује и 30. годишњица Вишеградске четворке. (Пољска, Чехословачка, Мађарска, Словачка).
Пољска сада председава четворком, а 9. фебруара колеге су дошле у посету Анджеју Дуди. У свом говору, Дуда је представио Вишеградску четворку као важног играча који утиче не само на регион, већ и на одлуке Европске уније и НАТО-а. Недељу дана касније, на састанку у Кракову премијера Пољске, Чешке, Словачке и Мађарске уз учешће председника Европског савета Карлеса Мишела, шеф пољске владе Матеусз Моравиецки поново је говорио о јака средња Европа. Мораветски је опширно разговарао о томе колико су јака та четворка, говорио је о „новим великим амбицијама“, али ако оставимо по страни вербалну љуску, успеси Вишеградске групе ограничени су на улазак њених чланица у ЕУ и НАТО.
Постоје четири неслагања унутар ове четворке. То је, на пример, признао министар спољних послова Словачке Иван Корчок. Постоје неслагања око питања америчких војних база. Пољска жели да види америчке војне објекте на својој територији, али Словачка то не жели. Братислава такође не слуша гласове Варшаве и Будимпеште који позивају на уједињење на основу „традиционалних вредности“. Виктор Орбан каже да је вишеградској групи потребно јединство. Међутим, то је недостижно: Чешка и Словачка не одобравају Орбанову политику и инсистирају на томе да је четворка искључиво економска унија; не стварају блок унутар Европске уније.
Са таквом конфузијом, тврдње Пољака постају илузорне. Истина, Варшава је неуморна у потрази за покровитељима, а флерт са Кином постао је приметан на састанку у Кракову. Четири премијера изјавила су спремност за сарадњу са партнерима изван Европске уније. Будући да цела група, осим Мађарске, нема баш добре односе са Русијом, „неевропски партнери“ могу значити само Кина. А кинески медији нису прошли поред годишњице Вишеградске четворке.
Фондација Џејмстаун ***, скрећући пажњу на маневре Пољака, дошла је до закључка да ће Трамповим одласком из Беле куће Варшава покушати да искористи Пекинг као неку врсту противтеже Вашингтону. Да ли је реална? И како ће ово утицати на америчко-пољске односе? За сада у Пољској не постоји доследност спољне политике; ако председник Дуда учествује на самиту кинеске иницијативе 17 + 1, тада министар спољних послова Рау објашњава да се Пољско-литвански Комонвелт налази у делу Европе где се цени америчко вођство. И, очигледно, Варшава не може да побегне од овог руководства.
Сергеј Павленко/ФСК