Инвеститори пројекта су Изудин и Аријана Херцег из Новог Травника, који су, како је потврђено, добили све потребне дозволе за изградњу прве џамије.
Муслимани су најавили изградњу џамије на Ростову, између Бугојна и Новог Травника, која ће носити име по Алији Изетбеговићу.
Изградњи се противе локални Срби и Хрвати.
Главни разлог хрватском противљењу изградње је у страдању које су Хрвати преживели од тзв. армије БиХ и чињеници да би Ростово могло крити тела и преосталих хрватских логораша за којима се трага скоро 28 година.
Алија Изетбеговић (Босански Шамац, 8. август 1925 — Сарајево, 19. октобар 2003) био је председник Председништва СР БиХ, а касније Републике Босне и Херцеговине, оснивач и први председник Странке демократске акције.
Осим што је био председник председништва Алија Изетбеговић је од “зелених беретки” и других паравојних формација и муџахедина организовао злочиначку муслиманску Армију БиХ и имао реалну власт над својим јединицама која је одговорна за бројне ратне злочине и злочине против човечности.
Хашки трибунал и ниједан други суд нису стигли да суде Изетбеговићу за злочине, а питање је да ли би било политичке воље за таквим поступком, имајући у виду да готово нико није одговарао за муслиманске злочине над Србима.
Бугојно општина без Срба
Од 9.000 Срба, колико их се на попису из 1991. године тако изјаснило, данас у општини Бугојно у Федерацији БиХ живи тек 200 Срба, углавном старих. Ова суморна бројка последица је етничког чишћења, дискриминације и протеривања немуслиманског становништва из овог средњобосанског кантона. Дискриминација је присутна и данас готово у свим областима друштвеног живота становника Бугојна.
Црква у овом граду била је уништена током рата, али и после обнове 2000. године неколико пута је скрнављена и паљена, ћирилични натписи на путоказима, институцијама су или прецртани или скинути.
Дискриминација је присутна и када је реч о запошљавању у јавним предузећима и институцијама где је требало да буде испоштован паритет из 1991. године. Чињеница је, међутим, да у овим институцијама готово да и нема запослених српске националности иако их је по Закону требало да буде барем 20 одсто.
Највише “боде очи” назив главне улице у српском месту Чипуљић надомак Бугојна, одакле, иначе, порекло води и породица српског председника Александра Вучића, а где су локалне власти некадашњу улицу Славка Родића преименовале у Улицу Армије БиХ!
Националист