Поштовани Иване Вуковићу, градоначелниче Титограда, да је среће ти би, момче, увелико био негде институционално збринут, но “величина” ДПС понајвише јесте у томе што је Црну Гору претврила у дневну болницу, у којој су такви као ти дијагнозу подвели под квалификацију и препоруку.
Да не буде забуне, нисам те случајно ословио градоначелником Титограда, јер ти са Подгорицом, Црном Гором, и свим оним што она јесте – немаш ама баш ништа!
Велиш, опскурни јуношо, како се Црна Гора налази у смртној опасности, јер њоме кадрира и влада Света Српска православна црква?!
Што оно кажу: “да ми је твоја памет само два дана па да одморим ко човек”, добри мој Вуковићу.
Додуше, није да и сасвим погрешио, Црној Гори заиста прети смртна опасност уколико било шта од ђавољег ДПС, макар и сећање на њега, остане и опстане!
Три деценије сте, несоји, подводили Црну Гору оном злу од Монтенегра, превазилазећи умногоме ону фукару од Дрљевића, Ђиласа, Вукмановића и осталих џелата Црне Горе, па сад запеваш како јој спаса нема…
Распаљивали сте ватре мржње и презира, па се сад бијеш у прса “јуначка” куд нестадоше онолике шуме..?
На твоју срећу- Црна Гора полако васкрсава!
Можда преспоро, превише је ова власт обзирна према вама, али васкрсава!
Зашто на твоју срећу?
Зато што у лажи, превари, злу и мржњи којима верно служиш не постоји ни славно јуче, нит ведро сутра, једнако и за твоје претке и потомке, колико и за моје!
То што по поганој дужности и дијагнози жалиш за Милогорјем, убеђен да је то оно што нам је од прадедова остало да за праунуке сачувамо, то су, момче, твоји лични демони и кошмари с којима ћеш се борити довека, и то ни случајно не називај Црном Гором!
Колико је она у смртној опасности толико си јој ти, уз остале јахаче апокалипсе, разрезао рана и сломио кости, па ако где и видиш да крвари не гледај пут СПЦ већ својих руку- крвавих до рамена!
Но, велим ти, несрећно, васкрсава полако, зацелиће ране, а хоће ли теби душа, односно, та пустахија у грудима у којој ковитлају ветрови беспамети и зла?!
Ја сам Србин из Црне Горе, потомак оних истиснких Црногораца којима то није била националност већ витешка титула бранича српскога неба и земље, и моја је Црна Гора вазда била поносита и слободна.
Поносита и слободна јер смо поносито и слободно сведочили ко смо, шта смо и од каквог камена, а твоја је била поробљена од тебе самога, схваташ ли?!
Ово су више дани твоје слободе неголи моје, и слави их, будало, јер време је да се вратиш себи, ја од себе нисам ни одлазио…
Од тебе- за тебе смо ослобађали Црну Гору, да не струнеш у оном јаду милогорском, да те будућност не прећути ко бруку и срамоту, па пре него што зарежиш змисли се добро уједаш ли то себе за кост..?
Слави Свету Српску православну цркву јер те је очувала и сачувала и кад си човека у себи дао ђаволу на дар!
Сваки јој камен целивај као да мајку у руку љубиш, није те се одрекла ни када си корен кидао убеђен да ћеш и на јаловишту изнићи!
Моли се за оздрављење Црне Горе, аблеку, јер то за шта се бориш и ђаво је баталио…
Радуј се Црној Гори- поштапали сте тмину да вам се не обруши на Монтенгеро, сад пусти очима да се нагледају неба, ако је још ишта погледа остало у њима…
Михаило Меденица/ИН4С