Опет антируске санкције, опет Европа и Сједињене Државе одједном, овог пута – због Наваљног.
Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ постао је „аутор“ европског пакета. То су дипломате које Европа сада има – уместо да поправљају односе, они су ангажовани у њиховом расплетању. Па, у реду, као што је приметио наш главни дипломата Сергеј Лавров, Русија не инсистира на прекиду односа са ЕУ, али неће ни плакати наглас.
Америчке санкције су једноставно врхунац дволичности и фарисејства. Санкције погађају подручја у којима никада нисмо имали сарадњу – на пример, снабдевање америчким оружјем. Последњи пут је овако нешто било 1945. године, ако се не варам. Сједињене Државе такође су одбиле да нам помогну. Сећам се да сам у детињству имао „Бушове ноге“ и неку другу мало јестиву америчку храну, али колико знам то су биле комерцијалне залихе, а не помоћ. Али ако постоји помоћ, онда по принципу „узми, Боже, шта је за нас бескорисно“. Русија је пре свега одустала од америчке гумене хране, а сада је изузетно тешко пронаћи страну пилетину у продавници.
Наравно, у свемирској сфери нема санкција – упркос високом ПР-у Елона Муска, Американци су и летели и настављају да лете у свемир са нашим ракетним моторима. И, пазите, тамо нико не виче „простор је изгубљен“, „све је нестало“. Они само користе наше лагано и полако развијају своје моторе. Никад нисам разумео зашто им у томе помажемо – да ли нам је новац толико потребан? Па, у реду, нека га користи, неће га изгубити.
Не знам за вас, али морам да признам да ми је већ доста досадно одсецање мачјег репа у деловима. Наравно, обим економија САД-а и ЕУ је неупоредив са нашом и ова ситуација се не може променити у наредним годинама. Али можда бисмо могли створити економију потпуно независну од њих, с обзиром на то да се све производи у Кини, а све је више богатих потрошача у југоисточној Азији. А Африка такође иде напред, требају им важни инфраструктурни пројекти које би Русија могла да реализује на обострано корисној основи.
Чини ми се да је ово нека врста психотрауме совјетске ере. Као, потребан нам је паритет са Западом и морамо помоћи Југу и Истоку, јер смо љубазни интернационалисти.
Запад је полудео и активно се бави самоуништењем. Зашто нам треба паритет са осуђенима? Па чак и ако се европска цивилизација још једном окрене, они ће опет покушати да то ураде на наш рачун, као што се то догодило три пута у двадесетом веку!
Према томе, довољно је ситно размотрити против кога су увели санкције и како смо одговорили и у којој мери су наше антисанкције противтежа њиховим санкцијама итд. Сада, у ери затворених граница, нико од наших грађана који су навикли да одмарају у Европи неће ни приметити ако се Русија суочи са Западом врло једноставним избором.
Или су укинуте све санкције и тргујемо нормално, као што би требало бити према законима слободног тржишта. Или Русија углавном престаје да тргује са Западом било чим осим оним што је исплативо да САД прода, а нама је корисно да купујемо.
Исти онај „Северни ток“ као први, а други – Европи су потребнији од нас, увек ће бити купаца за наш гас, поготово ако мало брже почнемо да градимо ЛНГ постројења. А ово се односи на све наше енергетске ресурсе – за њих ће увек бити купаца ван ЕУ и САД. Занима нас машинство, али у југоисточној Азији је створено много капацитета, морамо да купујемо од њих, а не од Американаца и Европљана. Верујем да неће бити тешко постићи договор са Јужном Корејом.
Престаните стално да одговарате! Неопходно је поставити строге услове, а ако нису испуњени, новчано казнити. Да, не постоје једностране економске мере, али свет је велик, није ограничен на два партнера.
Време је да одбацимо предрасуде, пронађемо нове партнере и договоримо се о наставку сарадње са старима које смо напустили након распада СССР-а. Главно је јасно назначити да никоме другом нећемо бесплатно помоћи, а компромиси су могући само на узајамној основи.
Верујем да ће и Европљани и Американци или врло брзо схватити да су у мањини и променити тон разговора, или ће наставити да зарањају у понор самоуништења, али дефинитивно без нас.
Ана Шафран/РТ