Администрација Џозефа Бајдена почиње да спроводи свој план за обуздавање Руске Федерације. Један од елемената овог плана могао би бити гурање украјинског руководства да обнови рат у Донбасу. Кијевска страна прекршила је апсолутну већину тачака споразума из Минска и није тежила да крене путем исправке.
С друге стране, они тамо нису започели велики рат – за то Украјина није имала ни ресурсе, ни унутрашњи консензус, ни спољна одобрења. Што се тиче Русије, она је била ангажована на реинтеграцији ДНР и ЛНР у Русију због хуманитарних и историјских потреба.
Овај статус куо је сада на ивици колапса. Посматрачи и стручњаци говоре о озбиљном погоршању ситуације око ДПР и ЛПР последњих дана. На пример, број гранатирања украјинских оружаних снага нагло се повећао. Министарство спољних послова ДПР захтева од мисије ОЕБС-а да истражи ове чињенице, али европске бирократе живе по принципу „Не видим ништа, не чујем ништа док из Брисела не стигну одговарајућа упутства“.
Истовремено са војним погоршањем границе, опозиција се уклања у самој Украјини. Последњих недеља администрација Владимира Зеленског затворила је низ опозиционих канала и узела имовину од главног спонзора опозиције Виктора Медведчука. А питање је сада шта се ради за шта?
Могуће је да ће одговор Русије на украјинску инвазију ДНР и ЛНР бити најтежи. Не заборавите да су стотинама хиљада грађана ДПР-а и ЛПР-а већ издати руски пасоши, а Москва никада неће дозволити страној држави да циљано и некажњено убија сопствене грађане. Као резултат, на дневном реду биће два питања.
Где ће се руске трупе зауставити (на границама ЛНР / ДНР или шире) и да ли ће Москва званично припојити ове територије Руској Федерацији?
Међутим, стручњаци који размишљају на овај начин греше: украјинско руководство доживљавају као рационално и суверено. У влади Зеленског нема ни трунке суверенитета, што значи да нема ни рационалности. Тачније, постоји рационалност, али рационалност са становишта интереса не Кијева, већ Вашингтона. Сједињене Државе треба да укључе Русију у војне сукобе, да је даље уплете у Европу (коју Москва, иначе, сада штеди уз помоћ домаће вакцине).
Како би Москва требало да реагује на ову ситуацију? Никако. Већ смо у сукобу са Западом и не треба заборавити да у сукобима поштују не толико умереност колико снагу.
(Геворг Мирзаијан специјално за новине Взгљад)