Према најновијим анализама, мање развијене земље су последњих година прихватиле 85 одсто избеглица, док богати избегавају да се истински ангажују у решавању кризе.
Развијене државе избегавају да се истински ангажују у решавању избегличке кризе која је последњих година тешко погодила свет, поготово земље југоисточне и јужне Европе, пошто бескућници углавном стижу из Авганистана, Ирака, Сирије, као и северне Африке. Они траже „бољи живот” на западу континента, пре свега у Немачкој, Француској и Шведској, али се на том путу суочавају с многим препрекама.
На тај проблем је указано на конференцији о решавању мигрантске кризе, која је одржана у Измиру. У Турској више не знају шта да раде с мигрантима: у Анадолији је привремени смештај нашла армија од скоро четири милиона бескућника, стиглих претежно из Сирије, која је у расулу после доласка „арапског пролећа”.
„Земље чланице Европске уније избегавају да се истински ангажују у решавању тог проблема. Човечанство је пало на испиту хуманости, не само у Медитерану, него и у Егеју и на реци Марици (на граници ЕУ и Турске). Свет такође нема информације ко је отео десетине хиљада нeстале сиријске деце која су тражила уточиште у ЕУ. Поједине развијене земље воде политику двоструких стандарда: на речима су за решавање мигрантске кризе, а у пракси избегавају да дају допринос ублажавању тог проблема”, рекао је председник Реџеп Тајип Ердоган.
На конференцији је изнет податак да су у последње време слабије развијене земље удомиле 85 одсто избеглица. Богати прихватају углавном оне који су им потребни као квалификована радна снага. У Анкари тврде да су Грци с пограничне реке Марице у последње време на силу вратили 80.000 бескућника који су покушали да се домогну ЕУ. У томе им помаже и погранична служба Уније – Фронтекс.
„Граничари често туку избеглице, одузимају им пасоше и новац и на силу их враћају у Турску”, тврди високи функционер владајуће партије Омер Челик.
ЕУ и Турска су у марту 2016. године постигле споразум о заједничком решавању избегличке кризе Анкара се обавезала да на својој територији заустави мигранте који немају право на азил, а заузврат Брисел се обавезао да јој помогне са шест милијарди евра. Брисел има друге критеријуме за своје чланице, оптужују у Анкари.
„ЕУ је Грчкој досад дала три милијарде евра, иако је примила свега 100.000 избеглица. У исто време Турска је сместила четири милиона бескућника, а још није добила сву обећану помоћ од шест милијарди”, тврди Ердоган.
Анкара је пре годину дана због тога повукла радикалан потез: на тренутак је подигла рампе на својим западним границама ка Грчкој и Бугарској. Мигранти су нагрнули ка ЕУ, али су се суочили са жестоким отпором, поготово на пограничној реци Марици, где грчки војници, како тврде у Анкари, понекад користе и бојеву муницију да би их зауставили. У Атини демантују те оптужбе.
У Атини кажу да Турска повремено намерно пропушта мигранте који су запосели више острва у источном Егеју. У последње време с тим проблемом се суочава и Република Кипар, у који мигранти стижу са севера подељеног острва, на којем су Турци прогласили непризнату државу. У Никозији кажу да ће тај проблем покренути на видео-конференцији министара унутрашњих и спољних послова земаља ЕУ, која се одржава средином марта.
„Анкара уцењује Европску унију избеглицама, претећи да ће отворити западне границе”, истичу у Бриселу, у којем тврде да поштују постигнути споразум с Турском. После међусобних оптужби договорено је да се преиспита раније постигнути уговор о сарадњи у решавању мигрантске кризе, која, без сумње, погађа и Турску и Европску унију. Анкара тврди да помаже избеглицама да се врате у своје домове у Сирији. То је досад урадило 420.000 миграната пошто је претходно турска армија очистила погранично подручје на северу суседне земље од екстремиста Исламске државе и курдских терориста.
Војислав Лалић/Политика