Ништа бедније, лажније и тужније неголи кад се “комите” и “патриоте” позивају на црногорство и одбрану Црне Горе!
Ви сте, господо, највећа несрећа која је задесила Црну Гору, јер ваша борба за њу једнака је борби звери за рањени плен, и до добра Црне Горе вам је исто колико и џелату до тога да жртву не нажуља омча…
Знате ли, аблеци, шта је и ко је Црногорац?!
Није то националност већ витешка титула, а витез не живи од својега родољубља но за њега!
Црногорац је граничар на размеђи земље и неба, поносити Србин који зна да је живот вредан онолико колико га имаш за шта веће од живота дати!
Црногорство је највећи крст што се најлакше носи, док сте ви и сами себи јарам и камен и товар коже и костију давно проказаног човека у себи!
Ништа друго ви нисте до јањичари сопствених живота, постојања у немиру, јер миран је и помирен само онај којем не свиће да би видео има ли му стопа и не смркава се да би у тмини нашао какаво буњиште да на њему свије бивак.
Презир је једино чега сте вредни, сетвеници зла!
Наричете над судбином Никшића, претећи некаквим устанцима уколико падне!
Најпре, Никшић ће васкрснути, пао је оних дана кад сте дахијски загосподарили њиме, а што се устанка тиче…
Једино где ви можете устати је са столице у биртијама у којима сте једино куражни, и то док конобар не подвикне фајронт и потера вас ко што ветар потера смрад балеге…
Јуначине сте таман колико и кокоши пред лисицом!
Борба за Никшић јесте борба за Црну Гору, а у тој борби вама је одавно свирана предаја!
Немате ви шта да тражите у борби за Црну Гору, јер ни Црну Гору не бисте нашли да вас ко упита: где је?
Ви сте сирочићи Монтенегра, поражена хорда Потемкинових села, јуначне што су славно пале кад су се саплеле о сопствене сенке…
Не распирујте ватре и не сикћите тим поганим језицима, Црној Гори сте дужни Црну Гору и дуг ће се намирити, будите убеђени!
Није ово претња но вапај да заћутите једном за свагда- издали сте Црну Гору и немојте се више никад позивати на њено добро!
Нисте ви никакве комите но- копите!
Газили сте где вас бесчасни јахачи потерају у кас, а комите су, господо, чуари заветне Црне Горе, они који су знали да је живот вредан онолик колико га имаш за шта вредније од живота дати!
Ви сте животе дали за гузице, па се не питајте откуд тај смрад но затворите уста…
Седите с миром на образе док конобар не подвикне фајронт, а онда у славне устанке.
Даље руке од Црне Горе, нема је у боци…
Испили сте ону брљу од Монтенегра, ваља вам се трезнити полако…
Михаило Меденица/ИН4С