Црна Гора је последњих неколико година доживјела низ јаких удара. Али, и поред свега тога, кренула је добрим путем, надамо се цивилизацијским и демократским. Први удар био је удар на здрав разум када су из кухиње службе безбједности осмислили лажни државни удар.
Црногорско правосуђе ће се још дуго опорављати од ове тешке манипулације.
Други удар је био срамни удар државе на црквену имовину. Трећи удар је био изненадни и спектакуларни пад режима изазван управо доношењем накарадног закона о вјери.
Тиме је претходни режим несвјесно потписао сам себи капитулацију и крај 30-годишње владавине. Овај догађај је показао да у грађанима Црне Горе снажно куца срце предака, правде и вјере која нас је водила и на крају довела до циља.
Послије ових тешких удара, који су били тешки како за кога, низала су се нова изненађења.
Обустављен је кривични поступак против функционера ДПС-а Славољуба Мига Стијеповића у афери „Коверта”.
У образложењу суда је наглашено да Миго није знао да је новац „прљав”.
А како ће Стијеповић знати шта је прљаво, а шта чисто кад је прљавштина владала у свим структурама претходне власти.
Досад смо само кад одемо на преглед код љекара могли видјети чаше са штапићима на којима пише: „прљаво” и „чисто”.
Тако ће и коверте за подмићивање функционера убудуће носити ознаке „прљаво” и „чисто” да би се суд коначно могао опредијелити треба ли покретати кривични поступак.
Поред свих изненађења стигло је изненађење и из кабинета предсједника Мила Ђукановића. Тако нам је предсједник Црне Горе прије неки дан поручио да морамо превазићи све подјеле. То нам управо прича човјек који је подијелио и преполовио малу Црну Гору, уздуж и попријеко. Подијелио је сјевер и југ, подијелио богате и сиромашне, заратио власт и опозицију. Покушао да подијели Цркву с циљем да јој отме сву имовину.
Сада када је изгубио све осим фотеље прича о помирењу и једнакости. Полако бре, Мило, не може то тако. Ко се снашао – снашао, ко је крао – крао је. Треба да се помире богати са сиромашнима, не питајући како су богати стекли имовину.
Треба да се помиримо с километрима приватизованих плажа на нашем приморју, с њиховим вилама које су стекли кроз коруптивне радње. Да се помиримо с њиховим ливадама које су продавали за милионске износе сумњивим лицима. Да се помиримо с њиховим купљеним дипломама. Да се помиримо с њиховим скупим торбицама које су куповали својој дјеци.
И на крају да им опростимо 30 година биједе у којој је живио већински народ Црне Горе.
Освета је одавно ишчезла са ових простора, али зато постоји правосуђе које им сигурно ништа неће опростити. Барем се томе надамо покретањем дуго чеканих промјена у тужилаштву
Горан Шћекић/ИН4С