Острва Сенкаку, која се у Кини зову Дјаоју Исландс, сматрају се једним од жаришта у источној Азији. Тврдње руководства НРК за ове, како наглашава Пекинг, исконске кинеске територије Токио користи за оправдање преоружавања и трансформације Јапана у војну силу светске класе.
Јапанци упорно траже од Сједињених Држава гаранције војне заштите не само за метрополу Земље излазећег сунца, већ и за ове удаљене територије у складу са Уговором о међусобној сарадњи и безбедности између Сједињених Држава и Јапана из 1960. године. Америчка администрација, заинтересована да Јапан веже за америчку војну стратегију, сигурнија је него икад последњих година, охрабрујући Токио да ће се у случају било каквог кинеско-јапанског сукоба око Сенкакуа у водама око њих америчке оружане снаге приклонити Јапану. Верује се да би ово требало да „садржи“ Кину. Да би потврдили ову позицију, шефови спољних и одбрамбених одељења Јапана и Сједињених Држава састаће се 16. марта у Токију.
Јапански лист Нихон Кеизаи Схимбун извештава да ће Кина бити једна од главних тема разговора. Странке могу у заједничку изјаву укључити клаузулу о забринутости због активности кинеских бродова на острвима Сенкаку. Подсећа се да је америчка страна већ потврдила посвећеност да осигура одбрану Јапана, укључујући острва Сенкаку, у складу са чланом 5 споразума из 1960. године. ТАСС напомиње да су последњи пут преговори у овом формату одржани у Вашингтону у јануару 2019. године. Овај састанак биће први од Бајденовог приступања председавању Сједињеним Државама.
Укратко о суштини територијалног спора. Ненасељени архипелаг Сенкаку под јапанском је влашћу од 1895. године, после победе Земље излазећег сунца у кинеско-јапанском рату која је покренута на континенту. Поражена царска Кина није имала времена за удаљена каменита подручја у Источнокинеском мору.
Од 1945. до 1972. острва су била под америчком контролом заједно са америчким окупираним архипелагом Риукиу (Окинава) и коришћена су као артиљеријски полигон. Јапанци инсистирају на томе да су Сенкаку пребачени у њихову земљу 1972. године, заједно са острвима Риукиу и Окинава, формалним завршетком њихове окупације од стране Сједињених Држава. Јапански став је да су Јапанци открили наводно непозната острва Сенкаку у 19. веку, припојивши их свом царству.
Према положају НРК и Тајвана, који такође полажу право на ова острва, они су први пут поменути у кинеским изворима најкасније 1372. године и постали су кинеска територија 1534. године под влашћу царева Кинг. Пекинг не прихвата јапанску тезу да је Диаоиу (Сенкаку) део архипелага Риукиу. При успостављању дипломатских односа између НР Кине и Јапана 1972. године, на иницијативу кинеске стране, препознато је да садашња генерација не може да одлучи о питању власништва над овим острвима и да следеће генерације морају пронаћи начин да то реше. Међутим, откупивши острва од њихових приватних власника – јапанских држављана 2012. године, Токио је јасно ставио до знања да Сенкаку сматра саставним делом територије Јапана. То је довело до интензивирања борбе за острва. У НР Кини започеле су масовне антијапанске демонстрације, праћене погромима. Од тада, кинески бродови непрестано крстаре у близини спорног архипелага и периодично упућују демонстративне позиве у његову обалну зону, што Јапан види као кршење суверенитета препуног судара.
Да би застрашила власти НРК, јапанска влада настоји да укључи Сједињене Државе у територијални спор. Под Бајденовом администрацијом, вероватноћа за такво учешће се повећава. У фебруару је амерички војни контингент планирао да изведе вежбу у подручју Сенкаку (Диаоиу). Иомиури Схимбун приметио је да је сценарио вежбе подразумевао размештање америчке војске у случају ванредних ситуација у близини Сенкакуа. Американци су нарочито морали да разраде операције бацања муниције и хране из транспортних авиона и њиховог сакупљања на мору. Раније Сједињене Државе никада овде нису спровеле вежбу.
У фебруару је због лоших временских услова (како је пријављено) вежба одложена и одложена. Извештавајући ово, јапанско издање наглашава да су Џозеф Бајден и Јошихиде Суга у телефонском разговору у јануару „разговарали о непоколебљивој посвећености Сједињених Држава одбрани Јапана, укључујући острва Сенкаку“.
Јапански министар спољних послова Тосхимитсу Мотеги рекао је на конференцији за новинаре да амерички ГИ намерава да изводи војне маневре на подручју острва: „Америчка војска у Јапану изводи потребне вежбе у оквиру јапанско-америчког споразума о безбедности. Будући да говоримо о поступцима америчке стране, уздржао бих се од коментара о овоме. Настављамо да сарађујемо са Сједињеним Државама, укључујући и ситуацију око Сенкакуа “.
Ситуација се захуктава. Према извештајима јапанских медија, у фебруару су патроли кинеске поморске полиције ушли у подручје у близини Сенкакуа, који је Токио прогласио територијалним водама. Јапанска страна повечава активност бродова ПРЦ у близини Сенкакуа са чињеницом да је 1. фебруара у НРК на снагу ступио закон којим се обалној стражи даје овлашћење да отвара ватру на стране бродове ради заштите националног суверенитета ПРЦ . Јапан је такође дозволио обалној стражи да отвори ватру на стране бродове у случају покушаја слетања на Сенкаку.
Још више забрињавају амерички планови за размештање пројектила на острва у Источној Кини и Јужној Кини. Извештавајући такве планове, јапански лист Нихон Кеизаи Схимбун заснован је на документу о финансирању који је послала команда оружаних снага САД-а у индо-пацифичком региону, према којем се планира издвојити 27,3 милијарде долара за размештање пројектила преко шест година.
Напомиње се да ће размештање америчких пројектила на острвима Источне Кине и Јужнокинеског мора омогућити Сједињеним Државама, у случају напада из Кине, да одрже одбрамбени потенцијал својих трупа. Пентагон намерава да распореди ракете земља-брод (домета до 200 км) на острвима и проучава могућност размештања ракета средњег домета. Према другим извештајима, Сједињене Државе разматрају размештање ракета на копну са дометом већим од 500 км на острвима у Источнокинеском мору. У ове сврхе америчка команда намерава да затражи 1,3 милијарде долара.
Раније је америчка војска дозволила размештање пројектила средњег домета на територији јапанске метрополе. Према Нихон Кеизаи Схимбуну, јапанска влада „још увек не преговара са Сједињеним Државама о размештању нових америчких ракета у тој земљи за супротстављање Кини, али би генерално поздравила њихово размештање у Индо-Пацифику“.
Извештаји не указују на која острва у Источнокинеском мору Пентагон намерава да постави ракете усмерене на територију ПРЦ. Напокон, Сенкаку-Диаоиу је такође у Источнокинеском мору.
У сваком случају, размештање америчких ракета директно уз обалу Кине нагло ће погоршати ситуацију. Руководство НР Кине ће предузети одговарајуће мјере одмазде, а Вашингтон би се требао руководити пословицом „седам пута мери, једном пресеци“. А власти у Токију не би требало да подстичу надређеног на брзоплете акције, чије ће последице пасти првенствено на Јапан. Кажу да се не будите ћудљиви док је тихо. Или: Не правите проблеме док вас не муче.
Анатолиј Кошкин/ФСК
Превод:Њуз Фронт Србија