Већ је све виђено. Цар је го или огољен до голе коже. Нервозно знојав и устрептао сикће по својим грађанима. Клерикализам, шовинизам, великосрпски хегемонизам, издаја, угроженост идентитета…
По Ђукановићу Срби су канцер Црне Горе.
Користи квалификације непримерене државнику. Родни град му је био лансирна рампа за узлетање. Узвратио му је као свако одметнуто чедо. Сада, након три деценије диктатуре покушава да се вади у гради за чије обогаљивање је најзаслужнији.
“Е мало морген, друже председниче”, рек’о би његов политички ментор Слоба Милошевић.
Никшић је ових дана, и поред насилног, репресивног, неморалног, агресивног дивљања криминалних група режима у одласку, показао да је нестао страх и да дуго чекана слобода пушта корење, у држави у којој се шизоидно преплићу фикције, фалсификати, силоване чињенице, србофобна хистерија, бескруполозни ревизионизам…
”Самообмана је убитачна за људе и народе”, опомиње Његош, чије је дело уграђено у темеље државе у којој апсурди царују. Један од њих је и измишљени, из Хрватске, импортовани, црногорски језик, као стуб идентитета – откривен у 21. веку.
Аднан Чиргић, творац правописа, доктоирао је црногорски језик у Загребу. У Црној Гори није могао наћи ментора, тако је Чиргић постао први доктор непостојећег или од струке оспореног језика. Чиргић је, на Цетињу, основао катедру црногорског језика депортујући у контејнер повијести оца монте лингве Војислава Никчевића, академика ДАНУ.
Још апсурднији и “капиталнији” подухват је превођење Његоша, најзнаменитијег Црногорца, са српског на црногорски. Следећа фаза, била би, бријање браде бесмртног песника као финале његовог обесрбљавања започетог рушењем Његошеве капале на Ловћену. А химна је посебно поглавље народног понижења. Секулина химна. Усташка а наша! Машала. Уз све то иде и интезивна кроатизација свести грађана, као психолошка припрема за унијаћење.
У недељу 14. марта грађани Никшића, коинциденцијом или Божјом вољом, имају шансу да исправе грешку с’ краја осамдесетих када су приморали стари комунистички режим да фотеље уступи “авангардном”, испоставиће се прагматично- клептоманском подмлатку, комуниста на челу са Момом, Милом, Светом и Милицим.
У недељу 14. марта, Никшићани ће запечатити политичку судбину бившем суграђанину – узорпатору не само материјалних добара, људских права и слобода, већ историје, духовног кода, националне свести изворне Црне Горе.
У недељу 14. марта, Никшић ће постати престоница слободне Црне Горе.
“Пази како се опходиш са људима док се пењеш уз степенице моћи, јер ћеш их срести и када будеш силазио”, опомиње народна мудрост. Али моћ је, обично и глува и слепа, као несувисла сила лишена етичких норми и хуманизма или правда у рукама тирјанина.
Још актуелни господар Црне Горе, Мило Ђукановић, пре три ипо деценије закорачио је на степенице политике као млади комунистички функционер, кандидат града у коме је рођен и који ће га винути на трон апсолутне моћи. Постао је велики цар мале државе, тамничар душе, виртуелни демагог и политички акробата, шампион пливачког маратона у мутној води, спонзор ешалону тужних и комичних етногрнетичара…
Господар ће захваљујући распаду једне земље, загосподарити својим царством сурово и немилосрдно, отимајући све што је вредело и што се могло уновчити, вешто елиминишући опоненте, правећи од државе феуд у ком су он и његова свита од пионира друга Тита израсли у осиљене богатуне на Брозовом путу у мајбаху и Арманијевом оделу.
Епилог тродеценијске диктатуре је дубоко подељена и посвађана држава, шизоидно исфрустрирана и колективно депресивна престоница, паралисана привреда, рат нарко картела, огроман проценат зависника од ДПС-а и опојних супстанци, криза морала, криминогена “елитна” мањина и осиромашени грађани, огроман број гладних као и трећина становништва испод ивице сиромаштва…
Стога, Никшићани избор је ваш:
За будућност Никшића, за бољи, достојанственији Никшић, за младе и паметне људе. За лидере широке душе, чистог срца, разборитог ума и неупрљаних руку. За Црну Гору без ланаца и криминалаца. За Никшић Светог Василија!!!
Победи страх, разбиј мрак, врати достојанство изџепареним и омаловаженим животима. Гласај за слободу своје,не мафијашке, фамилије.
Мишо Вујовић/ИН4С