Иако је Црна Гора постала чланица НАТО, Ђукановић још увијек користи политичке манипулације и пласира (дез)информације о наводној угрожености Црне Горе, посебно од Русије и Србије.
Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС)[1] из Љубљане, Словенија, редовно анализира догађања на Блиском истоку, Балкану и по свијету. ИФИМЕС анализира ситуацију у Црној Гори након 100 дана од формирања нове владе у тој држави. Из анализе „Црна Гора 2021: Извозник криминала у регион“ објављујемо најважније и најзанимљивије дијелове:
Црна Гора 2021:
Извозник криминала у регион
На парламентарним изборима у Црној Гори, који су одржани 30.августа 2020.године поражен је 31.годишњи режим Мила Ђукановића и његова Демократска партија социјалиста (ДПС).
Влада је формирана 4.децембра 2020.године и чине је три коалиције: Коалиција За будућност Црне Горе 32,55% (133.267), Коалиција „Мир је наша нација“ 12,53% (51.297) и Коалиција „Црно на бијело“ 5,53 (22.649).
Влада је експертска без учешћа представника мањинских заједница, које су под различитим облицима притисака одбиле позив за учешће у Влади пошто се још увијек налазе под контролом Мила Ђукановића и биле су његове политичке марионете у претходном периоду.
Након преузимања власти Влада Црне Горе је издавањем обвезница на период од седам година у вриједности 750 милиона € са каматном стопом од 2,8% спријечила банкрот државе. Издавање обвезница било је неопходно како би држава у марту 2021.године вратила доспјелу рату кредита од 525 милиона €, док је остали дио средства од обвезница намијењен за развој привреде. Задужење Црне Горе сада износи преко 100% БДП-а. Највећи краткорочни изазов за Владу је суочавање са пандемијом ковид-19 и њеним посљедицама, припреме за надолазећу туристичку сезону, јер Црна Гора не може себи приуштити још једну пропалу туристичку сезону. Црна Гора још увијек нема усвојен буџет за 2021.годину.
Аналитичари сматрају, да је важно је да је донесен измијењен Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница како би се елиминирале тензије у црногорском друштву. Актуална влада преузела је вођење државе на врхунцу пандемије ковид-19 уз тешку заоставштину режима Мила Ђукановића и ДПС. Очекивања грађана од нове владе су велика, направљени су значајни помаци у првих 100 дана владавине на подручју социјалне правде („правда за све“), недискриминације и одлучној борби против криминала и корупције. Сталну препреку дјеловању владе представља предсједник Црне Горе Мило Ђукановић, који се налази на врху криминалне хоботнице и кадрови ДПС-а, који су капиларно заступљени у свим дијеловима државних институција. Симболично, Црна Гора је брод на којем је кормилар премијер Здравко Кривокапић, а посада је од ДПС-а. То су немогући увјети за рад, јер су стална подметања и опструкције од припадника бившег режима али и од предсједника Ђукановића. Црну Гору очекују корјените промјене, а прије свега успостављање снажних државних институција, а не као досада владавина појединца са слабим или њему подређеним институцијама.
Бошњаци и Албанци да граде своју будућност без Ђукановића
Период 31-годишње владавине режима Мила Ђукановића оставио је снажне посљедице на Бошњаке и Албанце у Црној Гори, који су били незаобилазан фактор његове владавине. Појединци из те двије етничке заједнице омогућавали су све вријеме одржавање на власти ауторитарног режима. Иако Црна Гора као држава нема ниједне већинске етничке заједнице политички челници Бошњака и Албанаца пристали су „добровољно“ да буду мањинска заједница у држави у којој нема већине.
Мило Ђукановић био један од главних протагониста ратова у Босни и Херцеговини и Хрватској. Поред тога што је за вријеме рата у БиХ био премијер Црне Горе и повремено судјеловао на сједницама Врховног савета одбране (ВСО) Савезне Републике Југославије, његова одговорност је везана и за дешавања унутар саме Црне Горе. Током рата у БиХ Ђукановић је успио одвојити Исламску заједницу у Црној Гори и себи поставити лојално руководство Исламске заједнице, које нема никакве институционалне везе са Бошњацима-муслиманима Босне и Херцеговином. Из тог периода су прекинуте вјековне везе муслимана Црне Горе и Босне и Херцеговине, које никада више нису институционално обновљене. Поред познатих случајева ратних злочина Буковица, Штрпци, депортације Бошњака-муслимана, концентрационог логора Морињ бројни су други случајеви злостављања Бошњака. Послије рата Бошњаци су се нашли под притиском снажне асимилације тзв. „новоцрногорства“.
Ђукановић је Бошњаке успио подијелити створивши најмање три етничке заједнице: Бошњаци, Муслимани и Црногорци исламске вјероисповијести. Тако су Бошњаци у Црној Гори престали бити самостални политички фактор, а интенција је да у будућности буду сведени на неколико процената становништва и да већина од њих постану Црногорци исламске вјероисповијести, који говоре црногорски језик. Због тога није случајност, а аналитичари постављају питања која је његова улога, да је за декана Факултета за црногорски језик и књижевност постављен етнички Бошњак. Предстојећи попис становништва у Црној Гори имати хисторијски значај за Бошњаке, јер је тим пописом предвиђено да Бошњаци буди сведени на само неколико процената становништва и постану небитан политички фактор.
Ђукановић је чак успио постати почасни сенатор Бошњачког института у Сарајеву. То је риједак случај у свијету да жртве исказују дивљење и поштовање према свом џелату као што су то институционално урадили поједини Бошњаци према Мили Ђукановићу, неосуђеном ратном злочинцу. Чињеница је, да један дио актуалне црногорске власти негира геноцид у Сребреници, док је Мило Ђукановић учествовао у њему.
Аналитичари сматрају, да Бошњаци и Албанци морају почети градити своју будућност са осталим суграђанима без Ђукановића, који је прошлост и морају бити опрезни, да не постану највећа колатерална штета независности Црне Горе, а без њих Црна Гора не би могла постати самостална и независна држава.
Увлачење Босне и Херцеговине у одбрану Ђукановића
Црна Гора је 2017.године постала пуноправна чланица НАТО-а. Ђукановић је преко ноћи направио политички заокрет како би осигурао своју владавину прокламирањем нове намјере Црне Горе да постане чланица НАТО.
Иако је Црна Гора постала чланица НАТО, Ђукановић још увијек користи политичке манипулације и пласира (дез)информације о наводној угрожености Црне Горе, посебно од Русије и Србије. Није познато, да је Русија напала иједну државу чланицу НАТО-а од његовог оснивања, док је Србија била бомбардирана од НАТО савеза 1999.године.
Аналитичари сматрају, да Мило Ђукановић покушава укључити Босну и Херцеговину посебно бошњачки политички фактор у одбрану своје власти, а не Црне Горе, која је чланица НАТО-а и коју наводно треба да одбрани и заштити Босна и Херцеговина, која није чланица НАТО-а и која је рањива и угрожена бројним унутарњим и вањским опасностима и изазовима. Ђукановић окупља појединце, невладине организације и цивилно друштво из Босне и Херцеговине, да би наводно заштитио угрожену Црну Гору, уствари покушавши заштитити свој опстанак на власти али и на слободи. Покушава се пред очима јавности провести процес „хуманизације“ ратног злочинца.
Црна Гора извози криминал у регион
Доласком нове власти Црна Гора постаје несигурна за (организирани) криминал, која је за вријеме Ђукановићеве владавине постала уточиште регионалног и међународног криминала. Бројни су извјештаји који су указивали, да је Црна Гора уточиште криминала, који се од стране Запада толерирао, јер је изговор био, да су мир и стабилност важнији од демократије и владавине права. Коријени криминала у Црној Гори су из времена ратова у региону и међународних санкција и у том периоду створиле су се нераскидиве везе између политичких и криминалних структура.
Организирани криминал је доласком нове власти почео полако напуштати Црну Гору и тражити уточиште у другим државама региона, посебно у Србији. Ђукановићу је посебно одговарало, да дио криминала и мафије измјести у Србију, али и у друге државе региона како би постао политички фактор у тим државама. Извозом криминала у регион Ђукановић покушава сачувати своју улогу регионалног играча. У томе прилог иде „хибридизација“ Црне Горе по узору на режим Николе Груевског (ВМРО-ДПМНЕ) у Сјеверној Македонији у којој су обавјештајне службе регистрирале преко 150 интернет портала за публицирање факе неwс, исти модел Ђукановић сада примјењује у Црној Гори. Циљ је насилно свргавање предсједника Србије Вучића са власти, како би се изазвала дестабилизација Србије и довео у питање завршетак дијалога између званичног Београда и Приштине што би поновно дестабилизирало регион и створило нове подјеле, јер је управо политика подјела карактеристична за Ђукановића и одржавала га је све вријеме на власти.
Аналитичари сматрају, да је извозом криминала из Црне Горе тренутно највише угрожена Србија, једним дијелом и Босна и Херцеговине. Увезени и домаћи криминал, дио политичких структура и један дио страног фактора укључени су у рушење власти актуалног предсједника Србије Александра Вучића (СНС), који је правовремено препознао те опасности и кренуо у обрачун са криминалом.
Аналитичари сматрају, да је кључан потез којег је подузео предсједник Србије Александар Вучић обрачун са криминалом у властитим редовима, јер истинска борба против криминала почиње тада када се почињете обрачунати са криминалом у властитим редовима и то већ наговјештава успјех, којег ће држава Србија остварити у обрачуну са криминалом и криминалцима. Србија је изабрала прави пут за обрачун са криминалом и због тога ће успјети, а то ће покренути исте и/или сличне процесе у другим државама региона што појединим политичким челницима не одговара.
Извозом криминала и мафије из Црне Горе нису угрожене само државе региона него и државе чланице ЕУ. Истрагом праћења финанцијских токова могуће је примијетити, да су енормне суме „сумњивог“ новца из црногорских банака протеклих мјесеци интензивно пребачене у иностранство.
Кључна грешка нове власти – не распуштање АНБ
У Црној Гори још увијек имамо УДБ-у (Управа државне безбједности), која никада није расформирана, јер се поставља питање ко пријети Црној Гори и колико има потенцијала да се одбрани. Црној Гори пријете високо организирани криминалци и ту је потребна оспособљена и опремљена снажна полиција и тужилаштво. У Црној Гори је све капиларно прожето криминалом и корупцијом, а рјешења је потребно потражити „од главе према репу“. Сервис криминала је била Агенција за националну безбједност (АНБ).
Аналитичари сматрају, да је нова власт направила кључно грешку што није распустила Агенцију за националну безбједност (АНБ), чији кадрови и даље дестабилизирају Црну Гору и регион и сервис су криминалних структура. АНБ је у основи злочиначка организација. Чешка је расформирала и демонтирала службе државне и војне безбједности. То је најбоља опција за такве службе, иако држава једно вријеме неће моћи добивати и користити информације релевантне за њене одлуке. У примјеру Црне Горе АНБ је сервисирала криминал и криминалце потребним информацијама. Криминалци не могу егзистирати, уколико то не дозволи држава и њене институције.
Аналитичари сматрају, да је за стабилност и мир те просперитет Западног Балкана потребан снажан ангажман НАТО-а. Међутим, не постоји примјер у хисторији НАТО-а, да је неки политички челник срозао углед НАТО-а у тако кратком времену као што је то урадио предсједник Црне Горе Мило Ђукановић од 2017.године када је Црна Гора постала пуноправна чланица НАТО-а и због тога је Ђукановић већ дуже вријеме реалан и озбиљан проблем за сам НАТО и његов углед.
Протјеривање амбасадора Божовића – тест за премијера Кривокапића
Режим Мила Ђукановића протјерао је амбасадора Републике Србије Владимира Божовића неколико дана прије парламентарних избора због наводног мијешања у унутарња питања Црне Горе. Протјеривање амбасадора је мјера, која се у пракси ријетко примјењује посебно не између пријатељских и сусједних држава, јер фактички значи неку врсту предратног стања када се очекује, да једна држава објави рат другој држави или да трајно наруши односе између двије државе. Прије протјеривања амбасадора Божовића министру-савјетнику Амбасаде Србије црногорске власти забраниле су доступ до институција државе Црне Горе.
Аналитичари сматрају, да је потребно, да нова Влада Црне Горе релаксира односе са Србијом и другим сусједима и предлажу, да одржи заједничке сједнице са владама сусједних земаља. Као корак пријатељства и пријатељских сусједских односа Влада Црне Горе требала би што прије, да донесе одлуку о повратку амбасадора Божовића у Црну Гору и тиме барем дјелимично поправи нарушене односе између двије земље. То је истински тест за премијера Кривокапића, да покаже да води политику дисконтинуитета у односу на режим Мила Ђукановића и да није његова експозитура.
Зависност Црне Горе од Русије и Кине
Црна Гора иако је пуноправна чланица НАТО-а у своме сигурносно-обавјештајном-одбрамбеном систему има снажно инфилтриране (про)руске кадрове. Русе је у Црну Гору на велика врата довео управо Ђукановић. Црна Гора је економски везана за Русију, јер је 20% компанија у руском[2] власништву (и 20% компанија у власништву држављана Србије), док Кина има контролу над јавним финанцијама преко пласираног кредита за ауто-пут, јер контролира кључну инвестицију ауто-пут Бар-Бољаре[3] и може да угрози јавне финанције Црне Горе у сваком тренутку. Изградња ауто-пута повећала је тада вањски дуг на више од 70% БДП-а, док сада вањски дуг износи преко 100% БДП-а. Влада Црне Горе ушла је у овај пројекат успркос оштрим упозорењима Брисела и Вашингтона.
Аналитичари сматрају, да не постоји држава чланица НАТО-а, која је тако зависна од Русије и Кине као што је то Црна Гора.
Аналитичари сматрају, да Црна Гора мора израђивати снажне државне институције, јер је пракса показала да су државе без институција углавном у рукама мафије и тако постају лаган плијен за руски и кинески утјецај. Црна Гора је школски примјер такве државе.
Нова влада мора послати јасне поруке Западу
Нова Влада Црне Горе мора послати јасне поруке Западу, као што је урадио премијер Црне Горе Здравко Кривокапић приликом посјете сједишту ЕУ и НАТО-а Бриселу, а не збуњујуће поруке као што то раде поједини представници актуалне власти што искориштава поражени аутократа Ђукановић. Укључивањем у регионалну иницијативу „Мини Шенген“ Црна Гора ће унаприједити регионалну сарадњу и своју позицију у регионалним и међународним односима. Црна Гора ослоњена је на земље региона, туризам и услужну дјелатност
Аналитичари сматрају, да је дошао Ђукановићев крај политичке, а почетак правосудне каријере. Кроз институције система мора се провести темељита и на закону и правилима правне државе заснована истрага и потрага за опљачканим новцем/имовином грађана Црне Горе и због тога је потребно основати посебан Фонда за враћање незаконито стечене имовине од припадника бившег режима, чланова њихових породица и особа, које су се у њихово име енормно обогатили и опљачкали Црну Гору. Недавни одлазак Хашима Тачија (ПДК) у Хаг (КСЦ-СПО) као Ђукановићевог политично-криминалног сијамског близанца показује, да је правда спора али ипак достижна. На Косову за Тхација се користи израз „злочинац рата“ и „злочинац мира“ што може вриједити и за Ђукановића.
Аналитичари сматрају, да је за расвјетљавање свеукупне ситуације у Црној Гори од изузетне важности истражити и објавити имена страних званичника, првенствено ЕУ, који су улазили у криминалне аранжмане са Милом Ђукановићем и били са његове стране „награђивани“ сумњивим новцем. Још увијек је проблем, да је неосуђени ратни злочинац на челу једне од војски НАТО-а. Озбиљан је проблем што је Ђукановић, као неосуђени ратни злочинац врховни командант НАТО војске – Војске Црне Горе. Улазак у „мини Шенген“ уједно значи и декриминализацију региона, и потпуно је јасно због чега је тај пројекат све вријеме опструирао односно одбијао Ђукановић. Важно је, да су започети позитивни процеси у региону, који полако али сигурно елиминирају носиоце криминала као што су Никола Груевски (ВМРО-ДПМНЕ), Хашим Тачи(ПДК), а на ред долазе Еди Рама (ПС), Бојко Борисов (Герб) и Мило Ђукановић (ДПС).
Националист