У документу који успоставља нове спољнополитичке правце који ће бити представљен данас у Великој Британији, Кина се означава као главни трговински конкурент.
Велика Британија ускоро ће прогласити Руску Федерацију „непријатељском државом”, док ће Кина постати главни трговински конкурент. Према писању британских медија, овакву промену спољнополитичког правца Лондона данас ће представити премијер Борис Џонсон у документу који се бави свеобухватним прегледом безбедносних, одбрамбених и спољнополитичких питања. Овим потезом Велика Британија се придружује САД у дефинисању односа према главним конкурентима, док ЕУ још покушава да избегне означавање „главних непријатеља”.
Русија ће бити именована „највећом претњом” због чињенице да „често агресивно напада” водени и ваздушни простор Британије. У документу на 100 страница званична Москва је заслужила овакав третман и због „убиства неистомишљеника на британском тлу”. У извештају на који се позива „Тајмс” наводи се да је Русија „највећа државна претња” с којом се Велика Британија суочава због њене агресивне спољне политике и државне употребе хемијског оружја на тлу Велике Британије у убиству.
Мисли се на тровање новичоком Јулије Скрипаљ и њеног оца Сергеја (68), двоструког шпијуна који је у Русији због тога одслужио затворску казну и преселио се у Велику Британију, које се догодило 4. марта 2019. године. За овај злочин Британци су оптужили двојицу руских агената, Александра Петрова и Руслана Боширова (које су „ухватили” на уличним надзорним камерама), који су наводно новичоком намазали кваку врата Скрипаљевог стана у Солсберију.
Извори овог листа тврде да се приликом расправе о усвајању документа на овакав начин није гледало на Кину, јер она фигурира као конкурент који покушава да украде интелектуалну својину и представља претњу британској економској безбедности – али то није исто као оно што се догодило у Солсберију.
Расправа о томе ко је већа претња за Велику Британију није прошла једногласно, јер има оних који сматрају да је ситуација заправо супротна. Посланик конзервативаца Том Тугендат минирао је нову британску спољну политику упозоравајући да председник Си Ђинпинг представља већу претњу националним интересима од Владимира Путина. Он је за „Дејли мејл” образложио своје становиште подсетивши да је „руска моћ деценијама нагризана крађом и унутрашњом бруталношћу, док је кинеска само расла”. Тугендат, члан групе конзервативаца који прате развој Кине и формулишу начине на које би Велика Британија требало да јој одговори, каже да чак и Брисел види Пекинг као системску претњу која угрожава њихове интересе и савезнике.
Бивши оснивач и директор британског Националног центра за сајбер безбедност Киран Мартин сматра да је нова политика збуњујућа, да Кина јесте велики конкурент западном моделу и да је први од краја хладног рата, али да је потребно задржати неку врсту односа с Пекингом, кад је, рецимо, реч о климатским променама. У сваком случају, Лондон ће бити опрезнији у погледу технолошке зависности од Кине.
С друге стране, генерал Патрик Сандерс, који као шеф Стратешке команде оружаних снага Велике Британије надгледа садејство сајбер, специјалних снага и обавештајне службе, сматра да је владин документ направљен како би уверио бивше британске партнере у ЕУ да Лондон остаје витални део европске безбедности у НАТО-у. Џонсон је већ најавио да Велика Британија намерава да унапреди своје војне способности у сајбер простору како би се супротставила потенцијалним противницима. Он ће у уторак изнети и планове за повећање потрошње како би се унапредила офанзивна способност британског сајбер ратовања у борби против Москве и Пекинга. „Наш нови свеобухватни приступ сајбер сфери у потпуности ће променити могућности које сада имамо у заштити људи и промоцији наших интереса у свету”, рекао је Џонсон.
Поменути шеф Стратешке команде генерал Сандерс је недавно говорио о одлучујућој предности Русије и Кине у сајбер простору. У новембру прошле године премијер је у говору у парламенту најавио улагање од додатних 16,5 милијарди фунти за војску у наредне четири године. Војни буџет тренутно износи нешто мање од 42 милијарде фунти годишње.
Биљана Митрановић/Политика