Док црногорска јавност чека судбину тужилачких закона, које су посланици Демократског Фронта упутили прије више недјеља Скупштини на усвајање, а Влада их вјешто заупутила Венецијанској комисији на увид и сагласност (у којој ће главну ријеч водити Поглавникови министри Дармановић и Пажин!) Милов Судски савјет увелико завршава конкурсе за избор нових (опет) Милових судија!
Ако поглегате имена кандидата за највише функције у трећој грани власти, биће вам јасно да ће главни ослонци Милове мафијашке кохорте, судство и тужилаштво, остати – нетакнути!
Они који нијесу виђели, тешко да ће повјеровати да су се за три-четири упражњена мјеста у Апелационом суду ЦГ јавиле и три „славом овјенчане“ суткиње из процеса познатијег као покушај државног удара, Сузана Мугоша, Ана Вуковић и Весна Пеан! Нема везе што им је назови пресуда поништена. Са њихове тачке гледишта оне су бар покушале да одраде домаћи задатак у великом злочиначком антисрпском и антируском подухвату. И за то, нормално, очекују награду!
Да будем искрен, мислио сам да их је због незапамћене судске бруке и бламаже њихова цеховска организација (ако је, уопште има) суспендовала. Кад оно… Е, тужна наша Црна и „све црња“ Горо, нема краја несвитању! Уосталом, погледајте и сами кандидате за остале судијске функције…
„Полакоте!“, рећи ће фанови УРЕ и Демократа. То сам чуо и од Поглавника.
Мора да је ова, нимало инвентивна, али функционална парола, смишљена у истој амбасади гдје је формирана и ова смијешна „експертска“, а успут , поново, антисрпска Влада, уз два три изузетка који народу треба да замажу очи, како се нешто, ипак ради. Ту спада и запошљавање неколико људи из другог ешелона ДФ у неколико „државних“ предузећа.
А узгред, да вас питам, шта би, господо, споља устоличени челници, са Поглавниковом Телевизијом и њеним Савјетом, која са несмањеним ентузијазмом и даље служи њему и кобајаги развашћеном ДПСу? Да су се хтеле промјене, макар и оне пужевим ходом, ваљда би се ту нешто већ урадило!
Мислим да ја је монструозни план Атлантиста ( да их тако условно назовем), који су нам у последње три деценије растурили двије државе и који , са истим ентузијазмом раде, не на разбијању, него на затирању Српства и Православља, досад беспрекорно одрађен. Он би се, крајње упрошћено речено, свео на „не таласај“, или фингирај неке промјене како радикалних промјена уопште не би било и како би се заштитили њихови фаворити, који су, уз низ других издајничких радњи, Црну Гору уписали у НАТО, највећу злочиначку организацијусвијета у минулом и овом вијеку! И који се тиме поносе!
Узгред, зна ли ико шта би са оном НАТО екипом, чудног имена и загонетног задатка, која је још прије избора дошла у Подгорицу? Судећи по најновијем развоју политичких догађаја, рекао бих да је она још тамо.
У овом тренутку поставио бих неизбјежно питање: ко је то забранио и ко је то прихватио да представници кључне побједничке коалиције не уђу у Владу? То су особе из исте кухиње! Уопште ме није изненадило да човјек на челу најбројније побједничке групације, на ТВ „Спутњик“ није знао како му се зове Коалиција коју је предводио три дана уочи августовских избора! А који се у овим никшићким изборима појавио у другом дресу. Па успут, питање: зашто он није ових дана у Бриселу, него његов замјеник? ( А покушаћу да сам себи одговорим – зато што се ту отпочетка не зна ко је Премијер, а ко замјеник. Ја случајно знам, а ви поштовани посјетиоци овог часног Портала? Па, наравно, да знате и ви!)
Тек минули никшићки избори, отворили су, ваљда, и слијепима очи. Ствари су се тако послагале да су главни губитници, кад ријеч о осипању бирача управо они који су досад највише жртвовали за ослобођење Црне Горе, Демократски фронт и коалиција око њега. Све у име очувања баш тешко извојеване побједе у августу и каквог-таквог побједничког јединства. Испоставило се на своју штету. Други су профитирали, а они изгубили. Баш по плану Атлантиста. Зна се одговор на питање да ли се фер-плеј у политици исплати.
Уопште ме не чуде Поглавникове изјаве након никшићких избора, који је успио да како-тако очува бирачко тијело у Никшићу. У претходном тексту на овом Порталу рекао сам у наслову да су му у томе, објективно, помогли Премијер и Влада. Могао је мало да сачека, из тактичких разлога, да се не офира. Али он, чули сте, рече да у некима од недавно побједничких колона, види подршку да не кажем ни ја отворено, саучеснике и саборце , у неком новом освајању власти!
Карте су, дакле, до краја огољене, а у народу кључа незадовоњство. Толико је изневјерених надања , да је то готово опипљиво. Да ли то може да буде индуктор и замајац за ново изборно прегнуће, за неке нове изборне подвиге и праве, радикалне промјене? Може ли се учинити нешто што атлантисти нијесу предвидјели? То је, рако бих, у овом часу право и кључно питање, прије свега за лидере Демократског Фронта!
Јован Лакићевић/ИН4С