Филозофија је универзална наука и мајка сваког знања. Управо то је знао чувени будвански, а сада одбјегли филозоф Светозар Маровић, који је све своје тајне у филозофији искористио на политичкој позорници Црне Горе. Мало ко је тада могао разумјети његове политичко-филозофске наступе. Ипак, највише су му вјеровали гласачи тада владајуће партије, иако га ништа нису разумјели. Толико је добро баратао филозофијом да је на крају постао предсједник Политичког савјета ДПС-а.
Увијек је користио једноставне фразе и ријечи које су више ишле у правцу нејасног хумора, а мање у правцу филозофије. У својим филозофско-политичким наступима убјеђивао је публику да су на нивоу основног образовања. По њему кад си лијево, ниси десно, кад си горе, ниси доље. Често је користио једноставну логику: „Већина никада не може бити мањина. Мањина би хтјела да буде већина, али не може јер је мања од већине”.
Буквар за први разред основне школе био је основа његовог штива.
Једном, док је Светозар Маровић лешкарио на будванској плажи, један туриста упита грађанина Будве:
– Извините, да ли је и ово странац?
– Није, али га нећеш ништа разумјет’
И тако док је будвански филозоф неразумљиво филозофирао на будванском камену, поред њега су тихо пролазили пуни шлепери шверцованих цигара. Гледао их је са чежњом и тугом, дочекивао и испраћао. И тада је схватио да нема хљеба од филозофирања. Зато се мора бацити на посао. Одмах је упао у први шлепер, затим у други, па у трећи и више није могао стати. Шлепери цигара више нису били његова чежња и туга, постали су његов посао који се ширио и на друге незаконите радње. Годинама је будвански филозоф живио у благостању и моћи. А онда, као гром из ведра неба, стигла нам је вијест из Будве: „Ухапшен Светозар Маровић који се сумњичи да је шеф криминалне групе”.
Па ђе криминалне, питао се народ Црне Горе, зар није филозофске групе?
Очигледно је будвански филозоф на вријеме схватио да ако си шеф филозофске групе, можеш само да филозофираш прслих гаћа. Тако је шеф криминалне групе годинама филозофирао и држао говоре гладним грађанима Црне Горе. Убјеђивао их је да је боље бити горе него доље, да нећеш ништа јес ако ниси за ДПС. Убјеђивао је своје вјерне слушаоце да је Србија геноцидна држава. Да је крива за све ратове на овим просторима.
Будвански филозоф је предњачио и у кампањи за независну Црну Гору и њеном одвајању од „злочиначке” и „геноцидне” Србије. А онда, кад је ухваћен, све је признао.
Будвански филозоф је својим признањем и званично добио још једно звање, „шеф криминалне групе”. Подсјетимо, Светозар Маровић је 2017. године са Специјалним тужилаштвом потписао два споразума о признању кривице за организацију криминалне групе, који га обавезују на казну затвора од 50 мјесеци, да држави плати одштету од 1,1 милион еура и 100 хиљада еура у хуманитарне сврхе. Нагодио се са тужилаштвом и отпутовао.
А гдје је отпутовао? Па наравно у „геноцидну” и „злочиначку” државу Србију.
Послије четири године избјеглиштва, будвански филозоф се спрда са малим Монтенегром из велике Србије. Сада је Србија демократска, а Црна Гора геноцидна. Џаба је стара и нова влада годинама слала дописе за изручење Светозара Маровића. Дописи и одговори су изгледали овако: „Шта то радиш, Маро, везем ћилим, Јово”.
Будвански филозоф, иако има нејасну подршку и заштиту „геноцидне” државе Србије, ипак пати за малом Црном Гором. Везе ћилим и тужно пјевуши: „На морскоме плавом жалу, где чарлија вјетрић мио, плавшу сам бајну снио, о како сам срећан био”.
Горан Шћекић/ИН4С