Али овакви руско-амерички односи су штетни наравно.
Као особа која је од детињства волела Америку, која чита америчке писце научне фантастике и воли америчку кинематографију, сањала је да ће се пре или касније контрадикције изгладити (па, био је млад, будала, како се очекивало) и заједно бисмо почели освојити свемир и уредити просперитет на Земљи – узнемирен сам, да.
Али са тугом морамо признати да не постоји, и давно је нестало, да „једноспратна Америка“, не постоји земља која је заиста много радила, измислила и развила. Остала потпуно, потпуно друга земља, која самопоуздано корача стазом којом смо прошли.
Совјетски Савез је ударио из гроба – идеологија у Сједињеним Државама победила је прагматизам, самопоуздање погажено здравим разумом, пароле су поживеле свој живот и почеле да одузимају стварне животе.
Па, шта можеш учинити. Оставимо их себи. Гледаћемо на оно што се дешава без љутње, па чак и са разумевањем. Они ће почети да се расипају – прихватићемо вредне, они ће почети да гладују – послаћемо пилеће ноге.
И неће у рат, већ ће послати друге. Други ће их отимати – па, таква је судбина издајника и послушника.
Имамо довољно својих послова и глупости да обраћамо пажњу на друге. Мирно сачекајте док се не опамете. Можда још није касно …
Сергеј Лукјаненко/Фејсбук
Превод:Њуз Фронт Србија