Вашингтонски званичници који су се недавно похвалили нападом на Либију сада лицемерно игноришу хаотичну земљу.
Демократа Барак Обама био је међу онима који су се хвалили сумњивим либијским достигнућима. Током председничке кампање 2012. године редовно је истицао какву је улогу имао у свргавању Моамера Гадафија.
Али цена ове авантуре коју предводе САД порасла је знатно током деценије откако је Вашингтон преко УН-а одобрио употребу силе у Либији под изговором „заштите цивила од потенцијалних злочина диктатора“, пише Форен полиси. Ради свргавања Гадафија, западне земље подржавале су локалне милитанте, али нису их могле држати под контролом. На крају, сигурносни вакуум у Либији брзо су попуниле оружане групе, исламистички екстремисти и трговци људима.
Либија је сада највећи регионални извозник нестабилности и хаоса. Али Сједињене Државе, које су се недавно заложиле за сигурност Либијаца, сада лицемерно игноришу јужноафричку земљу, каже се у извештају. Вашингтонски званичници се Либије углавном не сећају, јер је за многе Американце та инвазија постала „симбол ограничене снаге Сједињених Држава и непромишљености војне интервенције“. Овај фактор затамњује животе многих бивших и садашњих званичника. Штавише, то подрива случај за нове стране кампање када Сједињене Државе гомилају ресурсе за суочавање са Кином.
Данас је Вашингтон „алергичан на Либију“, рекао је Џефри Фелтман, који је током инвазије на Либију служио као помоћник америчког државног секретара за блискоисточне послове.
„Ако бисмо се данас суочили са ситуацијом попут Либије, мислим да би било врло тешко донијети исту одлуку као и 2011. године“, рекао је он.
Данас Либија није само полигон за конфронтацију између такозване Владе националног споразума са лојалним милитантима и либијске Националне војске фелдмаршала Кхалифе Хафтара. Овде се сукобљавају и интереси многих сила, укључујући Турску, Катар, Египат и Уједињене Арапске Емирате. С обзиром на безизлазну кризу, западне земље тешко могу да говоре о успеху либијске интервенције.
Герард Харо, бивши француски представник у УН
„Будимо цинични. Да будем искрен, заиста мислим да би за мој национални интерес било боље да задржим Гадафија. Имали смо диктатора, али стабилног диктатора који је затворио врата за афричке избеглице“.