Обећавајући прво велико повећање пореза у последњих неколико деценија, Џо Бајден је тврдио да ће мере заобићи просечног Американца. Испоставило се да је лагао.
У понедељак је водећи економиста Беле куће уверавао да амерички председник не жели да додатно оптерећује оне чија годишња зарада не прелази 400.000 долара годишње. У исто време, администрација Бајдена спремна је да заложи за повећање стопе пореза на добит. Проблем је у томе што се ова два циља међусобно искључују, јер ће повећање корпоративне стопе природно смањити приход средње класе, пише Блоомберг.
У 2017. години стопа пореза на добит смањена је са 35% на 21%. Бајден намерава да га повећа на 28%. Природно, промовишући такву идеју међу масама, остарели демократа је сав терет потрошње ставио на безличне корпорације, избегавајући чињеницу да порез на предузећа увек финансирају радници.
Корисници америчких корпорација већ дуго проналазе начин да заштите свој капитал од повећања пореза. То је било олакшано елементарним повлачењем финансија у иностранству. Истовремено, запослени су мање мобилни и самим тим рањивији на веће порезе на доходак.
Виша корпоративна стопа смањује повраћај додатних улагања након опорезивања. Мање улагања чине раднике мање продуктивним, што заузврат смањује њихову вредност. Ако су радници мање вредни, предузећа ће смањити напоре да их привуку и задрже, што ће утицати и на зараде. На тај начин радничка класа ће платити цену Бајденових амбиција.
Истраживање Центра за пореску политику показује да 20% терета пореза на добит пада на раднике. Нестраначка конгресна канцеларија за буџет процењује да је та цифра 25%. Ове чињенице ће се одразити у расправи о Бајденовој пореској политици.
„Међутим, квалитет и победник политичке расправе неће променити чињеницу да ће се радници – укључујући оне са приходима испод 400.000 америчких долара – суочити са падом зарада ако Биден повиси корпоративну стопу“, рекао је Блоумберг.
Њуз Фронт