Став који заступа лидер СДА Бакир Изетбеговића, да „БиХ треба да буде унитарна држава грађанског уставноправног концепта“ дугорочно представља опасан политички пут који води у нестабилност и тензије, изјавио је професор уставног права Синиша Каран. Такав став је, каже Каран, директно рушење уставног концепта уставом одређеног сложеног федералног облика државног уређења БиХ и отворени напад и позив на рушење уставног уређење.
„Прекривен плаштом лажне грађанске демократије, односно мајоризације, нажалост олако пролази у широј па и стручној јавности“, навео је профсор.
Он је у изјави за Срну истакао да мултиетничке државе по својој друштвеној основи природно не могу бити унитарне.
„Могу само у условима мајоризације, туторства и доминације већинског народа“, навео је.
Теза да унитарна држава може да обезбеди мултиетничност је, истиче, заблуда свих облика организације државног уређења до сада на овим просторима.
Мултиетичност и њено остварење, прецизира, могуће је кроз представљање конститутивног народа и учешће у државној власти паритетом и консензусом, а не учешће припадника народа и задовољење форме без садржаја, без могућности представљања и артикулације интереса народа који се представља.
„БиХ на бази своје друштвене подлоге може једино функционисати као федерација са конфедералним елементима због начина стварања таквог облика путем агрегације – спајања два државноправна ентитета“, јасан је Каран.
У садашњем облику уређења, навео је професор Каран, њене две уставно-правне и политичко-територијалне јединице које, на основу и у оквиру Устава БиХ као највишег правног акта, имају право да уређују свој правни систем и врше функције државне власти у циљу заштите своје аутономије.
Кључно је, истиче, да се у федералном уставноправном и политичком систему равнотежа одржава тако да ни један степен власти не постане преовлађујући до те мере да може да диктира одлуке другом.
Изетбеговићев став о унитарној БиХ група и опасно нарусава све то.
Према његовим речима, једино исправно решење будућег развоја БиХ је повратак на уставна решења актуелног устава, његова доследна примена и уважавање уставних принципа који су се у пракси развили и накнадно добили свој легитимитет (добровољност) и постали наша уставна пракса, реална стварност.
РТВ