Баш је добро што су наше власти толико пажљиве и одговорне пред високим међународним адресама, кад смо већ ми толико грешни и агресивни. А нарочито је дивно што су и дипломатски представници свјетских моћника спремни да нам изађу у сусрет, да и у овој дивљини заблиста демократија, да и ми осјетимо њихов легендарни осјећај солидарности.
Поводом тога, само неколико чињеница – мали подсјетник.
У другој половини XX вијека Американци су предузели 72 покушаја државног преврата у туђим земљама, 66 од њих тајно, 26 – успјешно. (Не успијева баш онолико често колико би хтјели, али свеједно – вриједи покушати изнова.)
После Другог свјетског рата америчка војска окупирала је јужни дио Кореје, која је постала Јужна Кореја, и до данас су тамо. Контингент – 37000 људи.
Године 1961. Американци су извели операцију у Заливу свиња – десант на Кубу са циљем свргавања тамошњег режима. Али су изгубили.
17. маја 1962. корпус америчких експедиционих снага (5000 људи) искрцан је на територију Тајланда.
Од 1962. до 1975. Америка се много пута мијешала у унутрашње ствари Лаоса, с циљем да подржи антикомунистичке снаге у тој земљи.
28. априла 1965. извршен је амерички десант на Доминиканску Републику ради свргавања тамошње владе, која је дошла на власт током грађанског рата. Окупација је трајала до септембра 1966. године. Бројност америчке војске – 12000. Резултат нових избора – проамеричка влада.
Наравно, рат у Вијетнаму (1965–1973). Контингент америчке војске – до 540000. Од америчког бомбардовања погинуло је 65000 мирних становника Сјеверног Вијетнама.
Године 1968. – бомбардовање Камбоџе и Лаоса, а 1970. – упад у Камбоџу.
1982. – „миротворачка операција“ у Либану.
1983. – упад на Гренаду и свргавање просовјетске владе. У јулу 1983. серија војних вјежби у Хондурасу, које су имале за циљ да доведу до конфликта са Никарагвом и упада Америке у ту земљу. Серија провокација наставила се до 1989, али без резултата.
Године 1989. – упад у Панаму, која је одбила да уступи територију за војна дејства против Никарагве. 20. децембра америчке снаге, око 26000 војника, ушле су на територију Панаме и за пет дана уништиле панамску армију, под лозинком „за демократију“.
Касније долази рат у Персијском заливу, па разарање Југославије, па опет Филипини, па тринаестогодишњи рат у Авганистану и рат у Пакистану, гдје Американци и данас учествују.
Још касније, америчка војска појавила се на Хаитију, у Либерији, Кенији, Етиопији, Јемену и Еритреји.
И у Ираку, наравно, који је нападнут без формалне објаве рата, по предсједничком наређењу. Од почетка операције до 2006. погинуло је око 150000 Ирачана.
Све у свему, током своје релативно кратке историје, Америка је започела више од 200 ратова и разрушила око 70 земаља. У тим ратним конфликтима погинули су милиони људи, настрадале десетине милиона, због санкција је умрло безброј одраслих људи и дјеце на неколико континената, тамо гдје нико никад никакве Американце није видио, и сасвим сигурно их није угрожавао.
Све – као што претпостављате – због демократије, из чистог осјећаја солидарности.
Желидраг Никчевић/ИН4С