ИН МЕМОРИАМ ПАТРИОТИЗМУ

Колико назадујемо као друштво показује начин на који се током претходних седам деценија ЦРНА ГОРА односила према ПАТРИОТИЗМУ.

У једнопартијском систему комунисти су позивали другове (грађане) да свој патриотизам искажу кроз рад. Цијенили су ударништво, самопрегор, струковна такмичења, усавршавања. Позивали су младеж од основаца до студентске популације да се из патриотских побуда остваре у знању и образовању. Критеријум није био само школски успјех иако је васпитно-образовно-културолошки ниво тадашњих школа био далеко изнад данашњих ЦГ школа. Друштво је цијенило и друге вриједности. Тадашње власти стимулисале су младе људе да се ангажују у слободним активностима, спорту, хобијима, разним секцијама, такмичењима …То је била мјера патриотизма.

И одједном преокрет. Млади, лијепи и паметни новокомунисти који наслиједише старе комунисте направише “искорак”. Раднике и младеж позваше да свој патриотизам доказују витлајући државним заставама. За ове три деценије вишепартизма новоформиране партије су се баш потрудиле да својим политикама обесмисле образовање, културу, скромност, васпитање, стрпљивост, труд и остале вриједности развијене код претходних генерација.

Владајући ДПС је нове генерације усмјерила на “борбу за СВОЈУ ДРЖАВУ” говорећи им да ће без њиховог еуфоричног слављења нове химне, новог грба и нове заставе Црна Гора пропасти. Младим патриотима су поручили. Узмите заставе у руке. Удрите заставама по глави све оне који не пјевају химну. Удрите све оне који имају преча посла од слављења грба и заставе. Удрите их заставама по глави а ми ћемо их ударити законима (новчаним казнама) по џепу.

Ту врсту патриотизма испратио је и онај други кадровски, патриотизам оличен у говорима Специјалног Државног Тужиоца који попут римског цензора Марка Понтија Катона има омиљену реченицу којом почиње и завршава своје наступе – “Нема ни удаљених сумњи да је предсједник повезан …”

Бранислав Нушић је рекао “Отаџбина није предмет, ограничен, оивичен, утеловљен. Отаџбина је мисао, отаџбина је вера, а мисао и вера не умиру”.

Данашње патриоте су сушта супротност тога. Нити вјерују, нити мисле. Ограничени су култом личности. Оивичени су проблематичном усконационалном историјом. Привржени су предмету – застави.

На доњој слици су два психолошка профила ЦГ патриотизма.

ПРВИ психолошки профил је портрет старог ПАТРИОТЕ.

Старомодан је. Посвећен је учењу и книгама. Генерацијски близак некадашњој Црној Гори. Ови патриоти су познати по томе што их је ДПС искључио из институција и јавног живота.

ДРУГИ психолошки профил је портрет новог патриоте блиског досадашњој владајућој партији и њиховој визији Црне Горе. Оваквим „патриотима“ са заставама у рукама широм су отворена врата у државним институцијама и ЦГ култури. ДПС и коалициони партнери тврде да из нових, заобљених патриота, који су слични као јаје јајету, избијају „знања“ и „вјештине“ потребне да се Црна Гора одбрани од старомодних патриота.

Ранко Рајковић/ИН4С