Из ЦеГИТ-а поручују: „Покушаји реализације терористичких напада у последњих двадесет година доказ су да је оваква претња реална и да постоје озбиљни безбедносни ризици“
Повезаност терористичких организација са организованим криминалним групама на тлу наше земље, као и масовне миграције, представљају велики безбедносни изазов са којим се Србија тренутно суочава.
Увиђа се да ће у будућности доћи до додатног јачања екстремизма и радикализације које воде ка тероризму, а наша држава је сама по себи погодно тло јер се већ сусретала са специфичним етничко-националистичким као и верски инспирисаним насиљем, посебно након једностраног проглашења независности такозваног Kосова. Додатну претњу представља и повратак бораца из конфликтних подручја Сирије и Ирака, као и њихово учешће у радикалним покретима у региону и шире, стоји у студији „Тероризам на европском тлу – Безбедносни изазови у региону“ коју је издао Центар за геостратешка истраживања и тероризам (ЦеГИТ).
Kамиони уместо експлозива
Све присутнији тренд у протеклих неколико година јесте и употреба превозних средстава (најчешће камиона и теретних возила) за извођење напада на пешачке зоне и шеталишта. Са друге стране, све је ређа употреба експлозивних средстава у реализацији терористичких аката, иако се не може рећи да она у потпуности изостаје.
„Покушаји реализације терористичких напада у последњих двадесет година доказ су да је оваква претња реална и да постоје озбиљни безбедносни ризици – наведено је у тексту, а потом истакнуто да се тренутно на територији наше земље налазе четири кључне тачке које представљају епицентар терористичких активности. То су Рашка област (Тутин, Сјеница, Нови Пазар, Нова Варош, Пријепоље, Прибој), југ централне Србије (Прешево, Бујановац, Медвеђа), територија Kосова и Метохије, као и Београд. Тамо је утврђено присуство већег броја радикалних исламиста и откривено неколико кампова за обуку терориста.
Поменуте тачке јесу и највећи регрутни центри на нашој територији, из којих се велики број регрутованих цивила шаље у кампове за обуку, коју спроводе високо образовани и стручни појединци. Уједно ови центри представљају и складишта већег броја наоружања и друге опреме, који могу потенцијално бити искоришћени за будуће терористичке акте – стоји у студији.
Наводи се и да, иако је за Европу у последњих неколико година карактеристичан тренд појаве „усамљених вукова“ као извршилаца терористичких напада, Србија не сусреће у великој мери са овим проблемом, већ да овде постоје огранци великих терористичких организација са њиховим координисаним активностима.
Главна финансијска подршка овим организацијама у Србији долази из иностранства, претежно из Беча, који представља и главни координациони центар за овај део Балкана.
Центри терористичких активности у Србији, поред јаке везе са представницима „хуманитарних организација“ из Беча, остварују јаке односе и са њиховим сарадницима, чије је упориште Горња Маоча, као главни терористички регрутни центар Босне и Херцеговине – пише у тексту поменуте студије.
Све више младих терориста
Нажалост, све је већи број регрутованих малолетних лица, узраста од 15 до 17 година, лоше материјалне ситуације и ниског животног стандарда. Највећи број регрутованих лица су Ашкалије (припадници ромске националности), као и Бошњаци, који живе на простору Санџака и Београда.
Врбовање преко Јутјуба
Регрутовање се више не врши само кроз мрежу културних центара, образовних установа или верских објеката, већ је све заступљеније и коришћење интернет портала, платформи и друштвених мрежа попут Фејсбука, Јутјуба, Твитера и Телеграма.
Ало