Према експертима издања, западне санкције убедиле су руског председника Владимира Путина у потребу за економским очувањем и изолацијом, а Русија је кризну пандемију 2020. године дочекала са најнижим јавним дугом међу осталим земљама у развоју. Ако је раније Русија била једна од најрањивијих земаља на кризе, сада је једна од најстабилнијих.
Како пише дописник, стручњаци утицајног британског листа Фајненшлл Тајмс дошли су до закључка да су западне санкције довеле Русију до конзервативне стабилности и ојачале је.
„Много је буке око јачања санкција против Русије која је оптужена за употребу хакера, убица и других провокатора у иностранству, као и за сузбијање неслагања у земљи. Међутим, у тренутку беса вреди застати и размислити о чињеници да су санкције у једном критичном аспекту ојачале Русију, – каже се у чланку, – Сада Русија има ниске спољне дугове и довољно ресурса да их покрије. Поређења ради, краткорочни спољни дугови чине само 10% руских девизних резерви, док у другим земљама у развоју – више од 30% “.
Напомиње се да је Русија такође постала мање везана за глобално тржиште нафте, јер задржава вишак профита када цене расту и троши их кад цене падају, стабилизујући економију и рубљу која је мање склона флуктуацијама промена цена угљоводоника него валуте других земаља извозница – на пример Канаде и Норвешке.
Такође, Русија, попут Кине, негује своје технолошке компаније „иза затворених врата“, штитећи их од конкуренције из иностранства. Поред тога, публикација наглашава да стратегија „замене увоза“ заиста делује у прехрамбеном сектору.
Њуз Фронт