Када је у питању демократија, поштовање људских права, заштита животне средине, морамо признати да је Црна Гора тек на почетку пута. Док је у цивилизованим државама Европске уније то постала рутина, ми смо тек научили прва слова демократије.
У земљама с дугом традицијом демократије не постоји разлика у привилегијама између власти и опозиције. Тамо не постоји страх од тога ко си, чији си и којој политичкој партији припадаш, које си вјере и које нације. Тамо не постоје патриоте и издајници.
Тамо се не дијеле, тамо владари не живе на подјелама. Код нас кад си власт онда си горе, кад си опозиција онда си доље. Кад си власт, ти си патриота, а кад си опозиција онда си издајник.
Овдје, кад си горе имаш све што ти душа пожели, имаш моћ, имаш посао, финансије, можеш да хапсиш, понижаваш и да отимаш од ових који су доље.
Док је претходна власт била на чврстим ногама, сви су се поистовјећивали с њом.
Сви су жељели да буду дио њихове политике и чланови најјаче партије у Црној Гори.
Таквим понашањем и ставом обезбјеђивали су себи и својој породици да увијек буду горе, а кад си горе, тамо је увијек боље. Куповане су златне торбице и златни километри на Црногорском приморју. Све што се могло купити они су куповали, наравно државним новцем без имало одговорности.
Њихова дјеца су ходала уздигнуте главе, васпитавана су у духу принчева и владара. Док су сви други били понизне слуге, терористи и издајници. Нажалост, њихова бајка се није завршила као све бајке на свијету „а онда су живјели срећно у благостању”.
Напротив, услиједио им је пад коме се нико није надао. То није био пад, то је био прасак.
Био је гром из ведра неба који је срушио све њихове снове и моћ. Они који су годинама били горе, сада су доље. Како ће сада објаснити својој дјеци да нису више богати принчеви, већ грађани једнаких права у држави у којој не постоје слуге. Одмах је у њиховим редовима настао мук, збуњеност и на крају хаос. Почело је лукаво престројавање, почели су прелазни рокови и брисање прошлости. Нико више није желио да буде дио старе гарнитуре власти.
Пјевали су у хору „Боље бити пијан него стар”. Црна Гора је сада заиста пијана од изненадне промјене власти. Пијана од слободе коју треба знати искористити, како грађани, тако и нова влада која се мора одрећи навика и бахатости претходника. У слободној Црној Гори, влада је та која треба да се боји грађана, а не супротно. А грађани ће, надам се, знати да казне сваку владу, па и ову ако не буде одржала обећање о правичности. Ту ће прилику имати на следећим парламентарним изборима.
Горан Шћекић/ИН4С