Указ о разрешењу шефа Централне банке Турске Наји Агбале потписао је Ердоган 20. марта два дана након што је регулатор подигао дисконтну стопу са 17 на 19%.
Одлука о повећању стопе разљутила је Ердогана који је више пута ову меру назвао штетном за економију. Ердоган је уверен да су високе камате на зајмове „мајка и отац сваког зла“.
Два дана након што је отпуштен шеф Централне банке турска лира је пала 15% на 8,39 за амерички долар, приближивши се најнижем нивоу. Последњи пут се то догодило током валутне кризе 2018. године. Истанбулска берза је 22. марта обуставила трговање чији је индекс пао за скоро 9%.
Прича о турској лири погодила је европске банке које кредитирају Турску, посебно шпанску Банко Билбао Визкаија Аргентариа (ББВА) и холандску ИНГ. „Шокантно отпуштање гувернера Централне банке Агбале … могло би задати фаталан ударац поверењу инвеститора у Турску,“ рекли су браћа Браун Хариман, шеф стратегије за глобална тржишта америчке компаније за финансијске услуге.
Финансијски аналитичари предвиђају да ће отпуштање Агбала довести до „продаје турске имовине од стране инвеститора, могло би додатно ослабити валуту и довести до још веће инфлације у тешком времену за турску економију“. Земља би „могла да изгуби другу летњу туристичку сезону“.
Према ОЕЦД-у турске компаније акумулирале су велики дуг деноминован у страним валутама. Нагло слабљење лире отежаће им сервисирање дугова и опоравак од закључавања. „Турска би се ускоро могла суочити са новом валутном кризом“, каже Кален из Социете Генерале указујући на почетак бекства капитала из Турске.
Трострука криза (са валутом, банкама, државним дугом) наставља се пише Форбес. Током последњих десет година инфлаторна очекивања у земљи премашила су циљни ниво (5%) за више од 50%. Од краја 2017. турска лира је континуирано депресирала у односу на долар, падајући за 20% у августу 2018. године. Економска политика заснована на прекомерном спољном кредитирању, продаја девизних резерви Централне банке у циљу ублажавања ефеката одлива капитала довела је до депресијације лире у јануару 2020. за још 40%. Пад националне валуте постао је Ердоганова главобоља. У октобру 2020. године, Блумберг је турску лиру прогласио најгором валутом у развоју.
Мегапројекти који убрзавају инфлацију међу којима је и изградња аеродрома у Истанбулу истичу се као велико оптерећење за турску економију. И други пројекти су у незавидном стању, укључујући аутопутеве, мостове, тунеле, 28 медицинских градова и електране. „Грађевински бум подржан зајмовима помогао је да председник одржи популарност али је повећао спољне обавезе и Турску учинио зависном од страних инвестиција. Пад лире значи да ће банкама у земљи бити све теже сервисирати кредите у страној валути “ рекао је Финанциал Тајмс.
Због проглашене „пандемије“ прилив туриста у Турску се смањио за 80 одсто у 2020. години, буџетски дефицит се повећао, а стопа незапослености достигла је 25 одсто. Трошкови хране нагло су порасли. За поврће, воће, јаја, маслац и млеко на пијацама морате платити 27% више него пре шест месеци. Ердоган за ово криви трговце на мало, глобалну сушу и „пандемију“, али турски економиста Барис Соидан објашњава шта се дешава са владином неолибералном економском политиком. Турска има идеалне климатске услове за продуктивну пољопривреду, али влада повећавајући капитална улагања у грађевинарство и услуге, није обраћала пажњу на то да су све већи трошкови увоза дизел горива и ђубрива учинили рад пољопривредника неисплативим.
Инвеститори страног капитала већ су почели да повлаче новац из земље. На њихово расположење утиче и унутрашња политичка ситуација. Велики градови супротстављени су Ердогану. „Ко год победи у Истанбулу, победиће Турску“, рекао је турски председник Ердоган у марту 2019. године када је отказао резултате избора за градоначелника Истанбула након што их је победила опозиција. Међутим, у другом гласању кандидат из владе поново је изгубио и са још већим заостатком за победником. Сада најважније градове – Истанбул, Анкару, Измир, Анталију, Адану – предводе представници снага које се противе Ердогану.
Упркос томе, Ердоган је заузет још једним мегапројектом. „Најавио је скори приступ ери истраживања свемира у Турској“, пише Дојче Веле. „Као део међународног партнерства до краја 2023. године лансираћемо нашу јединствену хибридну ракету у орбиту и слетети на Месец“ каже турски председник.
А главни пројекат турског председника је развој војне индустрије. Током последњих пет година, финансирање војно-техничке сфере у Турској повећало се 11 пута. „Само у последњих пет година покренули смо око 350 нових пројеката. Буџет је износио 5,5 милијарди долара, али повећали смо средства за одбрамбене пројекте 11 пута, до 60 милијарди долара “, рекао је Ердоган у јануару 2021. године.
Међутим овог пута компликовање ситуације у земљи након смене шефа Централне банке алармирало је Ердогана. Чак је отказао посету Казахстану да би присуствовао неформалном самиту Савета за сарадњу држава са турским језиком (Турско веће) од 30. до 31. марта. „Ердоган ће учествовати на самиту путем видеоконференције“, наводи се у саопштењу турске председничке администрације.
А чињеница да је инспиратор интеграције држава са туркијским језиком идеолог „турског света“ сада принуђен да даљински надахњује присталице свог пројекта, говори о степену пренапона који је искусила Турска која је активна у многим правци одједном – у Сирији, Либији, Кавказу, Ираку, Централној Азији. Да ли можете да?
Владимир Прохватилов, ФСК