Кина и Иран, водећи светски купац нафте и кључни члан ОПЕК-а са источне обале Персијског залива, склопили су пакт о стратешкој сарадњи у следећих 25 година, не објавивши притом званично ниједан детаљ из новог споразума. Где све Кина и Иран – две азијске државе под широком лепезом санкција САД – намеравају да јачају сарадњу од суботе не престаје да голица светску јавност, нарочито Запад, као и поједине државе Блиског и Средњег истока.
„Сарадња је основ да Иран и Кина учествују у великим пројектима и развоју инфраструктуре”, укључујући и „Појас и пут”, изјавио је Хасан Рохани прошлог петка, дан уочи церемоније потписивања „стратешког договора”, а пренео амерички „Волстрит џорнал”. У међувремену, пристигавши из Саудијске Арабије у Техеран током седмодневне турнеје по шест држава Оријента, кинески шеф дипломатије Венг Ји озваничио је са иранским колегом Џавадом Зарифом документ који је први пут наговештен још 2016. године – приликом посете Си Ђинпинга Ирану, иначе прве посете једног кинеског лидера шиитској држави. Приликом сусрета са Сијем, врховни вођа Ирана ајатолах Али Хамнеи, истакао је тада задовољство због шансе за двадесетпетогодишње партнерство и „више сарадње међу независним државама”, подетио је амерички дневник.
„Кина је пријатељ у тешким временима. Историја сарадње између наше две древне културе траје вековима. Потписивање овог споразума додатно ће оснажити наше међусобне везе”, оценио је Зариф у суботу. Притом је захвалио Пекингу за „акције и ставове током (деловања) неправичних санкција”, пренели су медији. Високи представник Пекинга пружио је одлучну подршку Ирану.
„Кина чврсто подржава Иран у одбрани суверенитета своје државе и националног достојанства”, нагласио је истом приликом Венг Ји. Кина се, како је рекао, „одувек противила екстраваганцији САД и унилатералним санкцијама, и то показивала у међународној арени. Максимум притиска је нелегалан и нехумани акт”.
Венг Ји је додао да је Пекинг спреман да и с Ираном и иранским народом заједнички делује на очувању стабилности међународног поретка, не прецизирајући у којем облику би се та сарадња надаље одвијала.
У међувремену, Кина је за све време драконских америчких санкција Техерану (уведених 2018) увелико куповала нафту из Ирана. Кина је у марту, током најновије рунде заоштравања односа с Вашингтоном, од Ирана куповала око 856.000 барела нафте дневно, што је повећање од 129 одсто у односу на месец дана раније. Према најавама, Пекинг ускоро намерава да из Ирана увози око 918.000 барела нафте дневно, што би биле највеће количине откако су САД наметнуле три рунде драконских санкција Техерану. Кина је и иначе водећи привредни партнер Ирана, који је лане остварио укупни обрт од око 73 милијарде долара. Ирански извоз у Кину, у дванаест месеци, до 20. марта, достигао је 8,9 милијарди долара, а увоз са терена „азијског тигра” 9,7 милијарди долара.
Да би проникнули шта су се сада тачно договорили Пекинг и Техеран, у години када Кина и Иран обележавају пола века од успостављања дипломатских односа, западни посматрачи окрећу се нацрту „стратешког споразума”, који је прошлог лета стигао до лондонског „Фајненшел тајмса”. Укратко, у том нацрту на 18 страница стајало је да ће Кина у наредних четврт века уложити више од 400 милијарди долара у развој војнотехнолошке, инфраструктурне, енергетске, привредне и културне сарадње с Ираном. Према том нацрту, на који се позива острвски дневник, Иран би заузврат Кини обезбедио редован доток нафте, без детаља о уговорној цени барела.
Упитан за коментар о „400 милијарди долара”, представник Министарства спољних послова Кине одбио је почетком ове седмице да се изјасни. Документ под званичним именом „Иранско-кинески свеобухватни програм сарадње” потом је скицирала полузванична иранска новинска агенција Тасним. Детаљи оваквих споразума често се обелодањују, али у светлу претњи америчких санкција упутно је изостављање суме инвестиција, као и сатница даљих потеза два стратешка партнера, истиче Тасним у тексту под насловом „Осам питања у вези с новим споразумом Техерана и Пекинга”.
Било како било, стратешки пакт Пекинга и Техерана, потписан уочи предстојећих избора у Ирану, покриће сарадњу у области „политике, безбедности, одбране, културе, пољопривреде, економије, науке, туризма, производње нафте и енергије, телекомуникација, комуникационих технологија, трговине, здравља и др…”, навео је Тасним. Кина и Иран спремни су да оснују заједничку банку, навео је још Тасним. Платни промет мимо глобалног доларског круга одавно је иначе амбиција низа држава које се последњих деценија суочавају са санкцијама САД, коментарисала је јуче кинеска штампа.
Колики ће трансфер војних технологија и других безбедносно високозначајних знања и искустава надаље делити Пекинг и Техеран, само је једна од дилема која увелико мучи посматраче од источне обале Персијског залива до атлантских савезника. Како ће Иранци реаговати на најновији далекосежни загрљај званичног Техерана с Пекингом, такође је загонетка. Колико је позиција Ирана у „нуклеарним преговорима” сада измењена, тек ће се видети.
У међувремену, из америчког Стејт департмента у понедељак су поводом стратешког пакта Пекинга и Техерана најавили да разматрају има ли због тога места за нове санкције против Кине и Ирана.
Тања Вујић/Политика