Чују ли се НАТО и Русија

Док се међусобно оптужују да друга страна не жели да разговара, два супротстављена војна блока изводе све офанзивније вежбе.

Односи између НАТО-а и Руске Федерације су на најнижој тачки од хладног рата и не само да не постоји међусобна интеракција, него једни друге оптужују за одсуство жеље да се она успостави. Шеф руске спољне политике Сергеј Лавров констатовао је да Северноатлантски савез одбија да разговара о руским војним мерама за изградњу поверења. Он је на заседању Валдај клуба у среду рекао да чланице НАТО-а категорички одбијају да разговарају о предложеним мерама, укључујући и предлог о прекиду вежби у близини контактне линије, што укључује и разговор о удаљености на коју би били повучени и авиони и бродови. Како преносе руски медији, Лавров је рекао да НАТО једноставно одбија да разговара, као и да Москва не одбија да ради у савету Русија–НАТО.

Деманти шефа дипломатије уследио је готово две седмице након што је генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг навео да је Русија прошле године одбила све предлоге за одржавање састанка савета Русија–НАТО. У годишњем извештају генералног секретара алијансе је констатовано да је од фебруара прошле године НАТО више пута позивао Русију да сазове састанак савета Русија–НАТО и да је Москва стално игнорисала ове позиве, тако да током 2020. године састанци овог савета нису ни одржани. У међувремену је представница Министарства спољних послова Руске Федерације Марија Захарова рекла да је управо НАТО тај који је одбацивао руске предлоге за превазилажење кризе у међусобним односима. Столтенберг је раније констатовао да су Русија, тероризам, успон Кине и климатске промене главне претње за Северноатлантски савез. Апеловао је на Москву да настави дијалог, а позив је подржао и амерички државни секретар Ентони Блинкен током прошлонедељне посете Бриселу и седишту алијансе, када је предложио „однос са Русијом који је бар предвидљив и стабилан”.

Вежбе супротстављених савеза на копну, мору и у ваздуху одвијају се готово непрекидно, а блиски сусрети авиона НАТО-а и Русије постали су свакодневица. Северноатлантска алијанса је пре два дана изнела податак да су ловци чланица овог савеза у понедељак у року од шест сати 10 пута пресрели руске авионе изнад северног Атлантика, Балтичког, Црног и Северног мора. Информативна служба алијансе навела је да је шест различитих група руских војних авиона било пресретнуто током мање од шест сати. Би-Би-Си је пренео да пресретање неколико група руских авиона показује спремност снага НАТО-а и њихову способност да непрекидно, 365 дана у години, чувају небо савезника. У извештају је наведено да руски авиони нису ушли у туђи ваздушни простор, али су представљали потенцијални ризик за цивилне авионе.

Током пандемије НАТО је отказао раније најављене маневре „Дифендер 2020”, док је руска војска одржала вежбу „Кавказ 2020”. Центар за стратешке комуникације НАТО-а у Риги, који се бавио анализом ових руских војних вежби, констатовао је да је првенствени циљ био да се покаже да пандемија није утицала на способност руске војске и да су ови маневри били „завршни испит” за читаву руску војну реформу која је спровођена од 2008. до 2020. године.

„Русија је показала нови приступ извођењу војних вежби с циљем демонстрације свог значајног потенцијала пројекције моћи, савремених војних могућности, евроазијску тежњу и будуће геополитичке амбиције у свом блиском окружењу. Сви ови сигнали истовремено су били упућени Западу, руским партнерима и целом европском информативном простору”, наведено је у документу.

С друге стране, НАТО такође шаље недвосмислене сигнале Русији. Недавно је и Црно море било домаћин бродова и подморница супротстављених војних савеза. На дводневном самиту министара спољних послова земаља алијансе у Бриселу, генерални секретар НАТО-а је истакао да је једна од главних идеја у обновљеном стратешком концепту „НАТО 2030” јачање присуства НАТО-а у Црном мору путем распоређивања борбених група, извођењем вежби и јачањем сарадње с Украјином и Грузијом. Он је нагласио да тиме „НАТО шаље јасне сигнале било којем потенцијалном противнику алијансе”.

Биљана Митрановић/ИН4С